Lokalna muzička scena prošla je kroz mnogobrojne promene u poslednjoj deceniji. Jedan od simbola lokalne pop kulture i aktuelne muzike bio je leskovački kej koji je bio i ostao mesto gde su se mladi okupljali i delili interesovanja. Sa keja su se mogli čuti zvuci roka, hip-hopa, metala i regea, a u zadnjih par godina dominantni ritmovi su oni elektronski. Deo te lokalne pop kulture bila je i organizacija “Redrop” koja sve to vreme diktira na koju će se žurku ići tog vikenda.
Organizaciju “Redrop” čini više članova koji su se menjali, ali oni koji su uvek bili tu jesu 25-ogodišnji Nemanja i Marko Mitić, koji su idejni tvorci organizacije. “Redrop” je organizacija koja se bavi elektronskom muzikom i već godinama organizuje događaje, od kojih su neki humanitarnog karaktera.
Ovog puta razgovarali smo sa Nemanjom o organizaciji, kreativnom procesu, DJ-ingu, rejv kulturi i mnogim drugim segmentima muzičke industrije.
Kada si shvatio da želiš da se baviš elektronskom muzikom? Kako je tekao tvoj put?
“Nisam imao određen trenutak kada sam shvatio da želim da se bavim elektronskom muzikom. Jednostavno sam uvek osećao konekciju sa tom vrstom muzike, a u isto vreme me je izuzetno inspirisala. Kada sam počeo da izlazim na žurke gde su se čuli elektronski zvuci, osetio sam jedinstven osećaj sreće I jedinstva sa ljudima koje prvi put vidim. Svi su bili stariji od mene, nismo se poznavali, ali su me ipak dočekali raširenih ruku. Što se tiče mojih početaka, još u osnovnoj školi sam se igrao na Virtual DJ-u i ostalim DJ softverima. Međutim, profesionalno sam počeo da se bavim DJ-ingom u srednjoj školi kada sam dao ideju da se umesto humanitarne svirke održi žurka sa elektronskom muzikom humanitarnog karaktera. Velika inspiracija za moj početak je organizacija “Dirty Bass” koja je bila jedina u Leskovcu koja je radila nešto slično onome što mi radimo.”
Možete li podeliti neki nezaboravni događaj sa žurke koju je “Redrop” organizovao?
“Mogu. Jedna od omiljenih žurki mi je u Spomen parku koju smo organizovali 2021. godine. Šetao sam Svetoilijskom ulicom da bih osetio kakav je doživljaj dolaska na događaj. Osetio sam ono što sam osetio kada sam prvi put otišao na Egzit 2016. godine, doživljaj dolaska na festival gde je ozvučenje odlično, gde pesmu čujem već na početku ulice. Ljudi su dolazili u talasima, osećaj kao na pravom festivalu. Događaj je takođe bio humanitarnog karaktera, a moj brat Marko i ja smo zajedno finansirali sve to kako bi ljudima pružili ovo sasvim novo iskustvo. Doduše, on više nego ja.” -dodaje Nemanja kroz smeh- “ Došlo je mnogomladih ljudi koji su zainteresovani za underground kulturu i srce mi je bilo puno zbog toga.”
Sa kakvim izazovima se suočavate tokom realizacije događaja i kako ih prevazilazite?
“Nikako i svakako. Problem je u većini slučajeva prostor, jer prostor ne može biti mali klub ili pab, jer se takvi prostori rano zatvaraju i onda i žurke traju kratko. Takođe, oprema je papreno skupa za iznajmljivanje. Od ozvučenja do rasvete, marketinga, isplate DJ-eva, sve je to abnormalno skupo. Dodatne stvari kao što su toaleti i ograđivanje prostora su sastavni delovi koji ljudima ne padnu na pamet kada zamišljaju kako je to organizovati festival. Do sponzora je nemoguće doći ukoliko nemamo podršku grada, a podršku nismo imali tako često.”
Šta po tvom mišljenju odvaja odličnu žurku od dobre?
“Mnogi ljudi misle da je za dobru žurku bitno samo da je klub prepun. Ali, ako je klub prepun žurka će zapravo biti loša, jer klub treba znati svoj kapacitet. Neophodna je dobra muzika, dobri DJ-evi, dobra celokupna produkcija. Bina, rasveta, ozvučenje i naravno hladno piće!” – ističe on- “Dobra energija dolazi sa dobrim marketingom. Sa svim ovim faktorima nemoguće je imati lošu žurku.”
Na koji način muzika oblikuje atmosferu na jednom događaju?
“Elektronska muzika je takva da ona zavisi od subjektivnog osećaja pojedinca. Ona daje slobodu interpretacije, jer sa manjkom reči i zbog repetativnosti ona dozvoljava slušaocu prostor za imaginaciju i potpuno izolovano iskustvo od drugih ljudi koji slušaju istu muziku. Mislim da trenutni vokabular nema dovoljno dobre reči koje bi objasnile osećaj koji osećaju mnogi koji vole ovu vrstu muzike. Ja taj osećaj najjače osećam kada sam na bini. Smatram da ljudi koji imaju predrasude o ovoj vrsti muzike samo nisu otišli na dovoljno kvalitetnu žurku koja bi im promenila mišljenje ili nisu naišli na nešto što njima odgovara.”
Kako prilagođavaš repertoar ukusu publike?
“Ponavljam, i nikako i svakako. Ne želim da slepo pratim trendove i da potpuno izgubim svoj muzički indentitet u njima, ali sa druge strane saslušam kritike jer sam svestan da moj lični muzički ukus može nekada da me odvede u preveliku subjektivnost. Međutim, moje mišljenje mi je bitnije od tuđeg, jer smatram svoj zanat svojim načinom da ispunim svoju kreativnost.”
Kakve savete imaš za mlade DJ-eve koji žele da ostave trag u industriji?
“Družba je družba, služba je služba. Ne treba mešati jare I pare. Kreativnost i posao su nekada odvojene stavke i treba pronaći prostor za oba segmenta. Takođe, komercijala nije način da se ostavi jedinstveni umetnički pečat koji će ostaviti trag u vremenu. Nikada nije bilo o novcu, uvek je bilo o ljubavi prema muzici. Najbitnije je slušanje i selektovanje muzike, opredeljenje u kom smeru i na koj način želi da se iskaze. Treba da budu svesni da je ovo skup sport,da zahteva puno uloženog vremena, treba da se sluša i prati muzika aktivno, da se slušaju miksevi drugih DJ-eva. To ne dolazi samo od sebe i potrebna je velika vežba i ambicija.”
Razgovarala: Vera Ristić
