Penzionisani vatrogasac Gorana Džonić (59) iz Moravca, koga je Viši sud u Nišu osudio na na doživotnu zatvorsku kaznu jer je 27. septembra 2021. godine ubio brata od tetke Gorana Đokića (57), njegovu suprugu Gordanu (56) i ćerku Lidiju Đokić (26) iz Aleksinca, danas je pred većem Apelacionog suda u Nišu negirao krivicu za zločin, uz obrazloženje da se našao iza zatvorskih rešetaka jer mu je „namešteno“.
Džonić se pojavio pred većem Apelacionog suda pošto je njegov advokat po službenoj dužnosti Biljana Pešić uložila žalbu na presudu koju je Viši sud doneo 13. juna prošle godine.
Pešić je zatražila od veća Apelacionog suda da se sudski proces ponovi u Višem sudu, kako bi bili izvedeni svi dokazi koje je tražila tokom sudskog postupka, kako bi, dodala je, nesumnjivo bilo dokazano da je Džonić počinio zločin.
Veće Apelacionog suda kojim je presedavao predsednik Zoran Popović je saopštilo danas da će o zahtevu odbrane odlučiti u zakonom propisanom roku, dok je apelacioni tužilac istakao da je u potpunosti saglasan sa presudom Višeg suda.
Džonić je pred sudskim Većem, nakon čitanja optužnice i presude Višeg suda rekao da, optužnica i presuda nemaju „veze sa vezom i da je sve to imišljeno“ i da je on „prošao poligrafsko ispitivanje“.
„U zatvoru sam dve i po godine, a nisam ubio, shvatite. Tvrdim mojim životom da sa tim ima veze policija ili prijatelji iz policije“, istakao je Džonić.
On je kazao da nije imao razloga da počini ubistvo, da je imao sve, jer su njegovi roditelji radili u inostranstvu.
Podsetio je da je bio komandir dok je radio kao vatrogasac i da je celog života imao pištolj.
„Cenjen sam u mom selu, u Aleksincu i Ražnju. Šta se ovo desilo ja ne znam. Bio sam odbornik u opštini, nešto sam vredeo, sada sam nula, ne vredim ništa. Još su me dodatno mediji uništili“, izjavio je Džonić.
On je takođe kazao da se ne seća izjava koje je dao u policiji i tužilaštvu jer je tri dana nakon hapšenja bio tučen.
„Sa pesnicama su me tukli policajci u glavu. Po licu sam bio sav modar i sad ne čujem dobro na jedno uvo“, izjavio je Džonić.
Advokat Biljana Pešić je ponavljanje suđenja tražila jer Viši sud u Nišu odbio njen predlog da se veštači opšte zdravstveno stanje Džonića, uz obrazloženje da nema nijednog dokaza koji bi ukazivao na bilo koji način da nije bio zdravstveno sposoban, u vreme izvršenja zločina za koji se tereti.
Odbačen je i njen predlog da se vrši antropološko veštačenje kako bi se utvrdilo da li je Džonić na noćnim snimcima uz obrazloženje da je veštak Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku u svom nalazu veoma precizno objasnio šta se nalazi na snimcima te da drugih nejasnoća nema.
Odbijen je i predlog da se dodatno saslušava veštak saobraćajne struke o takozvanoj prostorno-vremenskoj analizi kretanja „pasata“ u noći ubistva, s obzirom da se Džonić brani da te noći nije bio na mestu zločina.
Optužnicom Višeg javnog tužilaštva, Goran Džonić je optužen za teško ubistvo počinjeno iz koristoljublja, kako bi rođaku vratio pozajmicu od 10.000 evra koju je uzeo da bi renovirao kuću za jednog od sinova.
Prema navodima iz presude Višeg suda, Džonić je brata od tetke Gorana, njegovu suprugu Gordanu i ćerku Lidiju, 27. septembra zaustavio kada su iz Moravca krenuli kolima za Aleksinac i preteći im pištoljem primorao ih da odu do mesta zvanog “Dudin gaj” gde ih je ubio, a njihova tela zapalio.
Njihovo vozilo „pasat“ je odvezao u okolinu Tešice gde je iz gepeka uzeo više od 40.000 evra u raznim valutama, a vozilo zapalio. Nakon zločina vratio se skuterom u Moravac i sakrio pare u dvorištu kuće koju gradi za sina.
Viši sud u Nišu je Džoniću izrekao doživotnu robiju za teško ubistvo, a deset godina zatvora za nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija, odnosno na jedinstvenu kaznu doživotnog zatvora.
U obrazloženju presude je navedeno da je Džonićeva odbrana pred sudom kontradiktorna i usmerena jedino na to da krivicu prebaci sa sebe na nekog drugog.
