Bilo je jasno još proletos: svet se više ne okreće oko Sunca, već oko cevi, terminala i vesti iz Gaze. Na mapi užasa stoje tri tačke – Ukrajina, Bliski istok i Iran – ali njihove posledice putuju kroz cevovode, nervne sisteme berzi i porodične budžete od Los Anđelesa do Leskovca.
A sve počinje kao u filmu: raketa u zoru, zatvoren moreuz, dolar skače, zlato juri, investitori paniče. I tako iz dana u dan, piše Dejan Katalina za Telegraf.
Ispod te drame, blinka pitanje koje niko ne postavlja naglas: koliko nas sve ovo košta i gde nas vodi?
Zlato je novi biblijski zavet
Kad svet gori – ljudi kupuju zlato. Ova godina to potvrđuje: cena unce probila je granicu od 3.450 dolara, što je istorijski rekord.
“Zlato ne donosi kamatu, ali u krizama donosi mir,” kaže Lari Eliot iz The Guardiana. “Svaki sukob pomera ljude sa rizika ka sigurnosti. A zlato je sigurnost koja blista.”
Centralne banke kupuju rezerve kao da dolazi novi potop. Ljudi prodaju akcije Tesle i trče u plemenite metale. Što više raketa – to više nakita.
Nafta ne prašta slabost
Iran preti zatvaranjem Ormuškog moreuza – a tim putem prolazi 20 % svetske nafte i oko 30 % tečnog gasa (LNG). U prevodu: svaki napad drma ceo energetski sistem planete.
“Ako dođe do zatvaranja Ormuza, nafta može skočiti i na 150 dolara po barelu,” upozorava analiza Goldman Sachsa. “To bi svet moglo da gurne u inflaciju i recesiju u isto vreme.”
Investitori u šoku: bežanje u stado
Volstrit beži iz rizičnih sektora. S&P 500 se ponaša kao dete koje neće kod zubara.
Ulagači traže “sigurna mesta” – energenti, zlato, obveznice. A najhrabriji guraju novac u naftne divove: Shell, Exxon, Chevron.
“Ovo je novo doba sigurnosti,” kaže analitičar Gavekal Research-a. “Ko ne zna da uloži u strah – neće znati ni da preživi.”
I Srbija? Pa… čekamo šta će drugi da odluče za nas
Volimo da mislimo da smo neutralni. Ali kad svet stane – stane i isporuka. Kad gorivo skoči, skoče i cene jaja, mesa i mesnih prerađevina, mleka, jogurta, povrća, voća, piva, majoneza, svega…
Uvozna zavisnost znači da svaka nova kriza gura inflaciju naviše, dok dinar pokušava da ostane jak kao da je 2019. godina.
A kad se udiše strah – ni investitori ne dolaze s velikim koferima.
Vučić: „Ceo svet tone u haos, a mi cene držimo na silu“
Tim povodom juče se oglasio i predsednike Srbije Aleksandar Vučić upravo govoreći koliko je situacija ozbiljna i na lokalnom nivou.
„Nafta je danas za 25 % skuplja nego pre deset dana. Držimo cene na pumpama na silu, da ne bi eksplodiralo sve. Cena Brenta jutros je otvorila na 78,4 dolara, pre deset dana bila je 64. Gas je otišao u nebesa. Ali nije samo stvar u ceni – ceo svet tone u haos.“
U svom osvrtu je dodao zaključnu misao koja ne budi optimizam:
„Nema prava, nema pravde, nema pravila u današnjem svetu. Sad svako ima pravo svakog da napadne. Ludilo se proširilo svetom.“
Ove reči, iako zvuče kao politička hiperbola, zapravo tačno oslikavaju psihološko i tržišno stanje Evrope i Balkana – uzdrmanost, neizvesnost i balansiranje na ivici tržišnog i bezbednosnog ponora.
Tri moguća sveta
Najbolji scenario: Brza deeskalacija – nafta se stabilizuje, zlato lagano spušta, svet diše plitko ali diše.
Srednji scenario: Produženi sukobi – volatilna tržišta, nervozne kamatne stope, oprez u investicijama.
Najgori scenario: Zatvaranje Ormuza i širenje sukoba – globalna inflacija, recesija, visoka nezaposlenost.
A Srbija? Pitaće se da li da digne akcize ili pusti kurs. Da li da pregovara s Istokom ili Zapadom. Teške odluke se moraju doneti u vreme kad se stvari menjaju iz sata u sat.
Svet je na ivici. Ekonomija više ne zavisi samo od rada i znanja, već od radara i dometa dronova.
Cene nisu tržišne, već geopolitičke. A svi mi – samo čekamo da nas probudi novi naslov:
“Nafta 150$, zlato 4.000$, mir? Na čekanju.”
