U Nacrtu izmena i dopuna Krivičnog zakonika predloženo je uvođenje novog krivičnog dela „Neovlašćeno otkrivanje profesionalne tajne“, kojim će se posebno sankcionisati otkrivanje poverljivih informacija do kojih određena lica dolaze tokom obavljanja svog poziva.
Prema predlogu, ukoliko advokat, lekar, javni beležnik, javni izvršitelj ili drugo lice neovlašćeno otkrije podatak o ličnom ili porodičnom životu koji je saznalo tokom rada, može biti kažnjeno novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. Međutim, izuzetak postoji ukoliko se podaci otkriju u opštem interesu ili u interesu drugog lica, koji je pretežniji od obaveze čuvanja tajnosti.
Od „državne tajne“ do „tajnih podataka“
Nacrtom zakona predviđa se i izmena postojećeg krivičnog dela „Odavanje državne tajne“, koje se ubuduće naziva „Odavanje tajnih podataka“. Pojedina dela – „Odavanje vojne tajne“ i „Odavanje službene tajne“ – brišu se, jer su obuhvaćena novim definisanjem.
Kazne su određene prema stepenu tajnosti podataka. Tako je za odavanje podataka označenih stepenom „interno“ ili „poverljivo“ zaprećena kazna od tri meseca do tri godine zatvora. Za podatke označene kao „strogo poverljivo“ predviđena je kazna od šest meseci do pet godina, dok je za odavanje „državne tajne“ kazna zatvora od jedne do deset godina.
Šira definicija tajnih podataka
Izmene obuhvataju i preciznije određivanje pojma „tajnih podataka“, koji sada uključuju širi spektar informacija, dok se krivično delo „Neovlašćeno otkrivanje tajne“ jasnije vezuje za profesionalne obaveze određenih zanimanja. Proširen je i krug profesija na koje se odnosi obaveza čuvanja profesionalne tajne.
Ministarstvo pravde u obrazloženju navodi da su izmene usklađene sa pravnom praksom zemalja regiona, budući da se radi o sličnim pravnim sistemima nastalim iz zajedničke tradicije.
