Završena je javna prezentacija Urbanističkog projekta za sanaciju, rekonstrukciju i adaptaciju Vile „Teokarević“ u Vučju, kao i za uređenje parkovskog kompleksa koji je okružuje. Ukoliko ne bude značajnijih primedbi, očekuje se da dokument bude usvojen u predloženom obliku.
Javna prezentacija trajala je sedam dana, a građani su imali priliku da izvrše uvid u projekat i dostave sugestije i primedbe. Međutim, s obzirom na to da je poziv objavljen na internet stranici nadležnog gradskog odeljenja, malo je verovatno da je projekat privukao pažnju šire javnosti.
Kako navodi Tatjana Zdravković, jedan od autora urbanističkog rešenja, projekat je nastao u saradnji JP „Urbanizam i izgradnja“, niškog Zavoda za zaštitu spomenika kulture i lokalne samouprave, dok je idejno rešenje obnove vile i parka izradio projektni tim „Crne Trave“.
Planirano je da sada ruinirana Vila „Teokarević“, nekadašnje zdanje poznate porodice industrijalaca, dobije novu namenu kao javni objekat kulture. Da li će biti Spomen kuća, muzej ili dobiti nekakvu drugu specifičnu namenu još uvek se ne zna, ali će svakako biti dostupna posetiocima i predstavljati svojevrstan kulturno-istorijski vremeplov.
Rekonstrukcijom će biti očuvan njen autentičan spoljašnji izgled, dok će parkovski prostor, uključujući fontanu i bazen, biti obnovljen u skladu sa istorijskim izgledom kompleksa.
Obnova vile deo je šireg projekta revitalizacije Vučja i donjeg toka kanjona Vučjanke, čiji je cilj očuvanje i promocija kulturno-istorijskog i prirodnog nasleđa ovog kraja.
Poseban segment projekta odnosi se na inicijativu da se čitavo područje sliva reke Vučjanke proglasi kulturnim predelom, što predstavlja novi pristup zaštiti kulturnog nasleđa. Tim povodom nastala je i monografija koja predstavlja rezultat višegodišnjih istraživanja sprovedenih od 2022. do 2025. godine.
U okviru projekta snimljen je i dokumentarni film posvećen Vučju i njegovom nasleđu, koji je na Međunarodnom festivalu na Siciliji osvojio nagradu za najbolji istorijski film. Film kroz priče meštana, muziku, fotografije i arhivsku građu prikazuje jedinstveni spoj prirode, industrijske tradicije i kulturne baštine ovog kraja.
U realizaciji projekta učestvovali su brojni stručnjaci, umetnici i meštani Vučja, a značajan doprinos dali su i članovi udruženja „Naše Porečje“, koji su bili uključeni u sve faze istraživanja i promocije lokalnog nasleđa.
S. Stojiljković
Ako stepropustili...
Te pare uložite u neku fabriku, Vučje je mrtvo. Dokle ćete da punite džepove pobratimima i ostalim kumovskim firmama?
I Crnoj travi
Konačno
Ljudi. Na toj „vili“ nema sta da se restaurira. Cela je za rušenje. Koliko god da se ulaže i podupira ono će pasti jednog dana i ubiti nekog. Znajući kako ovdašnje firme restauriraju objekte. Ukoliko je ipak restauriraju ne prilazite objektu na 15m. Ako vam je život mio. Bolje ona fabrika da se osposobi za nešto da ima narod gde da zaradi za život.