Rokovi za donošenje propisa su davno istekli, a nadležni nisu uradili gotovo ništa da zaštite srpske šume od požara i upostave kontrolu korišćenja, obnavljanja i održavanja, konstatuje u izveštaju Državna revizorska institucija
U periodu od 2012. do 2023. godine, na teritoriji Srbije registrovano je 1.228 šumskih požara u kojima je uništeno 37,8 hiljada hektara šuma. Ovim brojkama svakako treba dodati i podatke iz prošle i posebno iz godine na izmaku.
Planski okvir u sektoru šumarstva na nacionalnom nivou nije uspostavljen, nema sistema za rano otkrivanje i detekciju požara, mehanizacija koja se koristi za zaštitu od požara je stara. Kadrovski kapacitet je nepotpun i neravnomerno popunjen, a starosna struktura nepovoljna. Uz sve to, iako su zakonski okviri za njihovo donošenje davno istekli, strateških dokumenata koji regulišu ovu oblast, još uvek nema. Takođe, nisu obezbeđeni kontrolni mehanizmi, kojima bi se osiguralo da se inspekcijski nadzor vrši u svemu, u skladu sa zakonskom regulativom.
Na najmanje 20 odsto teritorije kojom gazduju „Srbijašume“, ulaganja u obnovu i reprodukciju šuma nisu srazmerna obimu seče, čime se ozbiljno narušava ravnoteža između korišćenja i održavanja šuma.
Ovo preduzeće je šumsko zemljište u državnoj svojini davalo u zakup za nešumske namene, na osnovu zaključenih ugovora, umesto da za isto obračunava i naplaćuje naknadu, čime je onemogućeno ostvarivanje zakonom propisanih javnih prihoda.
Osnove gazdovanja šumama se izrađuju, ali bez mogućnosti da budu usaglašene sa strateškim okvirom, dok deo državnih šuma i šumskog zemljišta, u površini od 73,7 hiljada hektara, nije obuhvaćen sistemom gazdovanja, zbog neusaglašenosti katastarskih evidencija sa Zakonom o šumama.
S. Stojiljković
