Temeljno istraživanje, koje je krajem prošle godine sprovelo Ministarstvo prosvete pokazuje svu ozbiljnost vršnjačkog nasilja koje je višestruko uzrokovano. Na reprezentativnom uzorku od više od 5.000 učenika, roditelja i zaposlenih u 78 osnovnih i srednjih škola, došlo se do zabrinjavajućih podataka
Prema istraživanju o ličnim iskustvima učenika s različitim oblicima viktimizacije, učenici su označavali da li su i koliko često doživeli neki od 16 oblika nasilja u neposrednom okruženju ili digitalnog nasilja. Najmlađim učenicima data je lista od 12 oblika nasilja
Odgovori učenika ukazuju na relativno visoku rasprostranjenost vršnjačkog nasilja u školama. 60% učenika navelo je da je tokom protekla tri meseca doživelo bar jedan oblik nasilja.
-
56% učenika iskusilo je nasilje u neposrednom okruženju
-
28% učenika doživelo je digitalno nasilje
-
24% učenika doživelo je i jedno i drugo
Istraživanje je pokazalo i visoku pozitivnu korelaciju između nasilja u neposrednom okruženju i digitalne viktimizacije. Što je učenik više trpeo nasilje u stvarnom okruženju, to je više doživljavao nasilje i u virtuelnom prostoru i obrnuto.
Verbalno nasilje najčešći oblik vršnjačke viktimizacije
Prema poslednjem istraživanju, najčešći oblik viktimizacije među učenicima je verbalno nasilje. Skoro svaki drugi učenik navodi da je doživeo bar jedan oblik verbalnog nasilja, uključujući vređanje, pretnje, ruganje i pretnje preko interneta.
40% učenika doživelo je socijalno isključivanje, bilo u neposrednom okruženju ili u virtuelnom prostoru, kroz ogovaranje ili izostavljanje s mreža, dok je 16% učenika doživelo fizičko nasilje.
U oblasti digitalnog nasilja, najčešći vidovi su fotografisanje bez dozvole (15% učenika) i izostavljanje ili isključivanje iz internet grupa (13%).
Svakog desetog učenika je iskusilo neki oblik rodno zasnovanog nasilja, odnosno nasilja nad osobom zbog njenog roda, pola ili seksualne orijentacije, a podjednako su mu bili izloženi i dečaci i devojčice.
Seksualno uznemiravanje češće prijavljuju dečaci nego devojčice. Najčešće se radi o dodirivanju koje je bilo neprijatno i doživljavano kao seksualno uznemiravanje, dok su ređe zabeleženi drugi oblici, poput prijema poruka seksualnog sadržaja protiv volje ili zloupotrebe fotografija i snimaka.
Nasilje među učenicima najčešće u istom odeljenju
Istraživanje o vršnjačkom nasilju pokazuje da se nasilje najčešće dešava unutar istog odeljenja, među decom istog uzrasta.
Kao mogući razlozi izloženosti nasilju, učenici najčešće navode fizički izgled, stavove i uverenja (posebno devojčice i stariji učenici), kao i oblačenje i ocene. Više od četvrtine učenika (26%) smatra da su bili meta nasilja zbog načina oblačenja, frizure ili ponašanja. Ovi nalazi ukazuju na vršnjačku netoleranciju prema svemu što odstupa od percipiranih društvenih očekivanja, što je karakteristično za adolescente.
Najređe se kao razlozi za nasilje navode etnička ili verska pripadnost, siromaštvo, invaliditet i seksualna orijentacija. Svaki deseti učenik koji je iskusio neki oblik seksualnog uznemiravanja smatra da je razlog za to njegova seksualna orijentacija usmerena prema osobama istog pola.
Prema istraživanju, 27% učenika kaže da su tokom školovanja bar jednom bili izloženi verbalnom ili fizičkom nasilju od strane nekog učenika, 12% je doživelo digitalno nasilje od strane vršnjaka, a 17% je iskusilo da ih jedan isti učenik ili grupa učenika duže vreme maltretira. Ukupno, 34% učenika navelo je da je tokom školovanja doživelo bar jedan od ova tri oblika vršnjačkog nasilja.
Dvostruko manje učenika priznaje da su oni vršili nasilje prema vršnjacima nego što prijavljuju da su ga trpeli. 28% učenika označilo je da su bar jednom vršili nasilje prema nekom učeniku, dok je 16% nasilje vršilo u neposrednom okruženju, 4% u virtuelnom prostoru, a 8% i jedno i drugo. Postoji visoka pozitivna korelacija između nasilja u neposrednom okruženju i digitalnog nasilja.
Učenici retko navode da su nasilje vršili zbog etničke ili verske pripadnosti, materijalnog statusa ili invaliditeta. Nasilno ponašanje se češće javlja kao reakcija na drugačije stavove i uverenja, naročito kada su oni izraženi u izgledu ili ponašanju.
Najčešći razlog za nasilno ponašanje je uzvraćanje, odnosno odgovor na ponašanje drugog učenika koje je doživljeno kao provokacija ili prethodno nasilje.
Većina nasilnog ponašanja učenika rezultat prethodnog iskustva
Skoro dve trećine učenika (63%) ponašalo se nasilno jer su i sami ranije bili žrtve sličnog ponašanja.
Značajan deo učenika (26%) navodi da su nekaд vršili nasilje prema osobama za koje su znali ili pretpostavili da im se sviđaju osobe istog pola. Ovaj razlog češće navode dečaci (32%) nego devojčice (17%).
Podaci pokazuju da nasilno ponašanje učenika često nije rezultat unapred formiranih predrasuda prema grupama, već se više oslanja na dinamiku vršnjačkih odnosa, reakcije na različitosti u ponašanju i izgledu, i odgovore na prethodno doživljeno poniženje ili napad.
Dečaci su u nešto većem procentu vršili nasilje od devojčica, kako fizičko, tako i verbalno, ali samo u neposrednom okruženju (32% prema 17%). U virtuelnom prostoru nije bilo statistički značajne razlike između polova (14% prema 10%).
Prema istraživanju, više od polovine učenika spremno je samostalno ili uz asistenciju zaposlenih da pomogne vršnjaku koji trpi nasilje, ali petina ostaje neutralna, zbog toga što je se to ne tiče.
S. Stojiljković
