I dok s jedne strane postoje ljudi koji jedva čekaju da odu u penziju, na drugoj strani su oni koji nastavljaju da rade i kad steknu penziju. I sve ih je više. Prema podacima PIO fonda, trenutno ih je radno aktivno oko 60.000. U sindikatu penzionera tvrde da se tačan broj penzionera koji rade ne zna, jer mnogi nisu prijavljeni. Najčešće rade da bi povećali kućni budžet, neki da bi se osećali korisnima, a poslodavcima dobro dođu iskusni i kvalitetni radnici.
Prosečna penzija u aprilu ove godine bila je oko 30.000 dinara, a deo naših najstarijih sugrađana ima primanja niža od proseka. Zbog toga su neki odlučili da se ponovo zaposle.
„Najčešće je to u nadnicu, čuvaju decu, čuvaju stare, iznemogle, bolesne… Imaju i oni koji imaju solidna primanja, koji su mlađi, kao što su vojna lica. Oni imaju solidna primanja i rade u komorama. A ima i veliki broj muškaraca i žena koji rade kao obezbeđenju u kompanijama. Ima i određen broj koji je otišao za inostranstvo“, navodi Miloš Grabundžija, predsednik sindikata penzionera „Nezavisnost“, za RTS.
Osim zbog novca, penzioneri se vraćaju poslu i da bi se osećali korisnije i da bi izborili što bolja prava za ovu grupu ljudi.
„Ovo što radim radim volonterski, jer sam se čitavog veka borila za prava zaposlenih, a kad sam otišla u penziju smatrala sam da treba da nastavim borbu i za prava penzionera, jer su baš u tom periodu bila ozbiljno narušena donošenjem zakona o smanjenju penzija. Ali, znam mnoge prijatelje koji moraju da rade, da se zaposle, jer sa penzijom ne mogu dostojanstveno da žive, jer mnoga deca tih ljudi nisu zaposlena“, kaže Zlata Zec, koja je pet godina u penziji.
Milica Jeremić ima 80 godina i kaže da ne može da zamisli sebe da sedi kod kuće i da se ne bori za svoja prava.
„Ja sam kroz ceo svoj radni vek nešto radila i nisam čekala da mi neko sve doprinese i da budem zadovoljna tim. Radimo na angažovanju u vezi banja, lekova, pomoći penzionerima“, dodaje Milica.
Poslodavci se neretko opredeljuju da zaposle penzionere, jer znaju da će tako dobiti kvalitetnog i efikasnog radnika.
„Ima sve manje kvalitetnih izvršilaca i onda se poseže ili za uvozom radne snage ili na druge načine. S obzirom na mogućnosti koliko možemo da plaćamo tu uvezenu radnu snagu uglavnom smo orijentisani na sopstvene snage i penzioneri su tu zaista dobrodošli“, ukazuje Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije.
U Srbiji zvanično radi oko 60.000 penzionera. Preko autorskih ugovora ili ugovora o delu angažovano je 42.000 njih, a ostali su osnivači radnji i drugih privrednih društava.
„Često ljudi pogreše i misle da je penzionisanje nešto sa čim nešto prestaje u životu. Ne. To je period u životu gde vi na osnovu nekog prethodno uplaćenog staža imate pravo da ostvarite odgovarajuću penziju koja se isplaćuje iz budžeta. Lica koja su ostvarila starosnu ili prevremeno starosnu penziju mogu da rade posle penzionisanja i to naknadno radno angažovanje može se iskoristiti radi utvrđivanja novog iznosa penzije“, objašnjava Vladimir Stanković, direktor Sektora za ostvarivanje prava iz PIO.
Korisnici porodičnih penzija mogu da ostanu bez ovih primanja ako se radno angažuju, osim u slučaju da je ugovorena naknada niža od najniže osnovice osiguranja.
I korisnicima invalidskih penzija isplata može da bude obustavljena, ako naknadna provera zdravstvenog stanja pokaže da je ono bolje nego što je bilo u trenutku kada je osoba ostvarila pravo na invalidsku penziju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i Twitter nalogu.
