Psihologija, medicina i stomatologija i ove godine našle su se među najtraženijim studijskim programima u Srbiji, pokazuju rezultati prvog upisnog roka za školsku 2026/2027. godinu. Veliko interesovanje zabeležili su i Fakultet organizacionih nauka (FON) i ekonomski fakulteti, dok pojedini smerovi iz oblasti mašinstva, elektrotehnike i građevinarstva i dalje ne uspevaju da popune upisne kvote, uprkos velikoj potražnji poslodavaca za ovim profilima.
Poređenje podataka o upisu sa oglasima za posao objavljenim na sajtu Poslovi Infostud pokazuje da se želje budućih studenata i potrebe tržišta rada poklapaju samo delimično.
Psihologija među najpopularnijim studijama
Psihologija je ponovo među najtraženijim fakultetima. U Novom Sadu se za 80 mesta prijavilo 360 kandidata, odnosno 4,5 kandidata po mestu, dok su u Beogradu i Nišu konkurisala po 4,2 kandidata za jedno mesto.
Rastuće interesovanje za ovu profesiju povezuje se sa sve većim značajem tema mentalnog zdravlja, psihoterapije i savetovanja. Međutim, tržište rada pokazuje nešto drugačiju sliku.
U prvih šest meseci ove godine na sajtu Poslovi Infostud objavljeno je 409 oglasa u oblasti ljudskih resursa, gde često rade diplomirani psiholozi, ali su ti konkursi bili otvoreni i za druge profile. Istovremeno, u užoj oblasti psihologije objavljena su samo četiri oglasa, što ukazuje da se mnogi diplomci zapošljavaju na poslovima koji nisu isključivo vezani za zvanje psihologa.
Velika konkurencija za medicinu i stomatologiju
Veliko interesovanje beleže i medicina i stomatologija.
Na Dentalnoj medicini u Novom Sadu za 52 mesta prijavila su se 242 kandidata, odnosno 4,7 kandidata po mestu, dok je na integrisanim studijama medicine u Kragujevcu za jedno budžetsko mesto konkurisalo 4,6 kandidata.
Tokom prvih šest meseci 2026. godine na sajtu Poslovi Infostud objavljeno je 515 oglasa u zdravstvu, gotovo isto kao prethodne godine, dok je broj oglasa u oblasti stomatologije porastao sa 77 na 110.
FON i Ekonomski među favoritima
Za Ekonomski fakultet u Beogradu prijavila su se 1.924 kandidata, a za Fakultet organizacionih nauka 1.767.
Njihova popularnost proizlazi iz činjenice da diplomci mogu da rade u velikom broju oblasti – od finansija, marketinga i prodaje, do analitike, logistike, projektnog menadžmenta i ljudskih resursa.
Ipak, konkurencija na tržištu rada ostaje velika. Tokom prvih šest meseci objavljeno je 225 oglasa za ekonomiste, uz prosečno 79 prijava po oglasu, zbog čega su praksa, strani jezici i digitalne veštine sve važniji za zapošljavanje.
IT više nije sigurna karta kao ranije
Iako interesovanje za IT studije nije nestalo, tržište rada se značajno promenilo.
Na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu prijavilo se 1.045 kandidata za 720 mesta, dok je na programu Softversko inženjerstvo FTN-a u Novom Sadu konkurisalo 188 kandidata za 80 mesta.
Sa druge strane, Elektronski fakultet u Nišu imao je 432 kandidata na 540 budžetskih mesta, što pokazuje da pojedini IT smerovi više ne privlače isti broj maturanata.
Istovremeno, broj oglasa za IT poslove opao je sa 2.508 na 1.633, što predstavlja pad od gotovo 35 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Najveći raskorak kod tehničkih zanimanja
Najizraženiji nesklad između interesovanja maturanata i potreba tržišta rada vidi se kod tehničkih fakulteta.
Na Tehničkom fakultetu u Boru za 240 mesta prijavilo se svega 57 kandidata, dok je na Građevinskom fakultetu u Subotici za smer građevinarstvo konkurisalo 33 kandidata na 104 mesta.
Istovremeno, tržište rada beleži veliku potražnju za ovim profilima:
- 903 oglasa u građevini i geodeziji,
- 736 oglasa u mašinstvu,
- 452 oglasa u elektrotehnici.
Posebno je primetan rast potražnje u građevinarstvu, gde je broj oglasa povećan u odnosu na prethodnu godinu.
Popularnost fakulteta ne znači i lakše zaposlenje
Podaci pokazuju da maturanti uglavnom biraju fakultete prema ličnim interesovanjima i ugledu profesije, ali ne uvek i prema realnim potrebama tržišta rada.
Velika konkurencija pri upisu često znači i veću konkurenciju pri zapošljavanju, dok manje popularni tehnički smerovi mogu da ponude znatno sigurnije zaposlenje.
Zbog toga stručnjaci ocenjuju da je mladima potrebno kvalitetnije profesionalno usmeravanje, kako bi pre izbora studija imali jasniju sliku o tome kako određena zanimanja izgledaju u praksi, koje veštine poslodavci traže i kakve mogućnosti zapošljavanja nude različite profesije.
Svi traze ali niko nece da plati
Polako s placanje
Ne trebaju nama psiholozi i ekonomisti, nama trebaju inzenjeri, da stvaraju novu vrednost na trzistu rada u vade ovu zemlju iz blata. Nego tehnicki fakulteti su oduvek bili najtezi, a ocigledno da ovu decu uce roditelji sta treba da budu u buducnosti.
IT je i dalje najzdravija grana privrede i privremeni pad potraznje se objasnjava manjkom potrebe za juniorima koji su bili samo koderi, bez dubokog razumevanja sistema koji grade.
Nazalost kompanije ce uvideti uskoro da ce morati te iste juniore da razvijaju u mediore pa i seniore, kako bi imali ljudstvo da podrzi dalji razvoj kompanije.
Znanje se oduvek isplatilo, pogotovo znanje o tehnologiji u 21. veku.
Vestacka inteligencija je tu da ubrza i poveca produktivnost, ne da zameni ljude u potpunosti.
Kada se pojavio traktor, nisu seljaci izgubili posao, vec volovi.