Potrošačke cene u Srbiji bile su u septembru 4,1 odsto više nego u istom mesecu prošle godine, ali ovaj podatak ne znači da je sve poskupelo. Dok su pojedine stavke kućnog budžeta zabeležile značajan rast, cene hrane i bezalkoholnih pića u proseku su bile niže nego u septembru 2025. godine, pokazuje svanična statistika.
Na mesečnom nivou, cene hrane i bezalkoholnih pića porasle su 0,6 odsto. Prema podacima NBS, rastu su najviše doprinele cene prerađene hrane, koje su povećane 0,6 odsto, i svežeg mesa, skupljeg za 1,7 odsto. Sveže povrće poskupelo je 0,7 odsto, dok je sveže voće pojeftinilo 1,7 odsto.
Ipak, kada se septembar uporedi sa istim mesecom prošle godine, slika je drugačija. Hrana i bezalkoholna pića u proseku su bili jeftiniji za 1,3 odsto. To ne znači da je svaka namirnica jeftinija, niti da je svako domaćinstvo osetilo takvo pojeftinjenje. Reč je o proseku koji obuhvata različite proizvode, čije se cene ne kreću u istom smeru.
Podaci RZS pokazuju i da su cene voća i orašastih plodova bile 16,4 odsto niže nego u septembru prošle godine. Nasuprot tome, pojedine druge grupe hrane beleže rast: žitarice i proizvodi od žitarica bili su skuplji 2,5 odsto, a riba i plodovi mora 2,9 odsto.
Voda i troškovi održavanja stana zabeležili najveći rast
Dok je prosečna cena hrane niža nego pre godinu dana, u grupi stanovanja, vode, električne energije, gasa i drugih goriva zabeležen je rast od 9,7 odsto. U okviru te grupe postoje i znatno veće promene.
Vodosnabdevanje je u septembru bilo 21,8 odsto skuplje nego godinu dana ranije, pokazuju indeksi RZS. Usluge održavanja, popravke i obezbeđenja stanova poskupele su 15,3 odsto, dok su cene odnošenja smeća bile više za 10,5 odsto. Stvarne stambene rente porasle su 10,6 odsto.
Ovi podaci odnose se na promene cena na nivou Srbije. Ne znače da su računi za vodu ili smeće u svakom gradu porasli upravo toliko, jer konkretne lokalne cene i odluke komunalnih preduzeća mogu da se razlikuju.
I energenti su imali značajan uticaj na godišnju inflaciju. Prema NBS, njihove cene porasle su 11,6 odsto u odnosu na septembar prošle godine, dok su naftni derivati bili skuplji 17,3 odsto. Samo tokom septembra naftni derivati poskupeli su 2,3 odsto.
Na hranu odlazi najveći deo potrošačke korpe
Za razumevanje ovih podataka važno je i kako se računa inflacija. U potrošačkoj korpi koju RZS koristi za obračun indeksa, hrana i bezalkoholna pića imaju udeo od 31,64 odsto. Slede stanovanje, voda, struja, gas i ostala goriva sa 13,70 odsto, a zatim transport sa 12,74 odsto.
Zbog takvih pondera promene cena hrane, stanovanja i prevoza imaju veliki značaj za ukupan indeks. U septembru je transport, posmatran kao celina, poskupeo 1,2 odsto u odnosu na avgust, više od bilo koje druge glavne grupe potrošnje. Cene hrane i bezalkoholnih pića porasle su 0,6 odsto, restorana i hotela 0,5 odsto, a stanovanja i opreme za domaćinstvo po 0,4 odsto.
Nasuprot tome, u grupi rekreacije, sporta i kulture zabeležen je mesečni pad cena od 5,6 odsto, dok su odeća i obuća pojeftinile 0,1 odsto. NBS navodi da su na pad u okviru bazne inflacije uticala sezonska sniženja turističkih paket-aranžmana.
Septembarski podaci zato ne daju jednostavan odgovor na pitanje da li je život postao skuplji ili jeftiniji. Prosečan indeks pokazuje kretanje ukupne korpe, ali iskustvo pojedinačnog domaćinstva zavisi od toga na šta troši najveći deo novca: porodici koja najveći deo prihoda izdvaja za hranu, gorivo ili komunalne račune promene cena neće izgledati isto.
