Pre nego što krenu na glasanje, birači bi trebalo da provere koja su im dokumenta potrebna, gde glasaju i koja pravila važe na biračkom mestu. Važno je i da znaju i kako da reaguju ako primete nepravilnosti ili budu izloženi pritiscima.
Glasanje je lično i tajno pravo. Niko ne može da glasa umesto vas, da zahteva da mu pokažete za koga ste glasali ili da vas primorava da svoj izbor učinite javnim.
Šta poneti i šta proveriti pre glasanja
Na biračko mesto treba poneti važeći dokument kojim se potvrđuje identitet, u skladu sa pravilima za konkretne izbore. Poziv za glasanje može da pomogne biraču da proveri gde glasa, ali nije zamena za identifikacioni dokument.
Glasanje mora biti tajno
Birač glasa lično, a način na koji je glasao mora ostati njegova privatna stvar. Pritisci, nuđenje novca ili drugih koristi, fotografisanje popunjenog glasačkog listića i vođenje paralelnih evidencija o tome ko je glasao za koga mogu ukazivati na pokušaj uticaja na slobodno izražavanje izborne volje.
Birači koji se zateknu na biračkom mestu u trenutku njegovog zatvaranja imaju pravo da glasaju u skladu sa zakonskom procedurom.
Kako pravilno popuniti glasački listić
Kada dobijete glasački listić, iza paravana zaokružite redni broj ispred izborne liste za koju želite da glasate. Zatim presavijte listić tako da se ne vidi vaš izbor i ubacite ga u glasačku kutiju.
Listić je važeći i ako precrtate sve ostale izborne liste, pod uslovom da ste jasno označili samo jednu listu i da nema nedoumice za koga ste glasali. Važeći može biti i listić na kome ste podvukli naziv liste, zaokružili njen naziv ili nešto dopisali, ako se vaša izborna volja može pouzdano utvrditi.
S druge strane, prazan listić ili listić na kome je označeno više izbornih lista tako da nije jasno kome je dat glas smatra se nevažećim.
Šta je „bugarski voz“?
„Bugarski voz“ je naziv za oblik izborne prevare u kojem se unapred popunjen glasački listić unosi na biračko mesto, dok se prazan listić iznosi i predaje sledećem učesniku u lancu. Na taj način postupak se ponavlja, čime se pokušava kontrolisati kako će pojedini birači glasati.
Ako primetite sumnjivo ponašanje, nemojte se izlagati opasnosti niti pokušavati sami da intervenišete. Zabeležite ono čemu ste neposredno prisustvovali i prijavite događaj nadležnima ili organizacijama koje prate izbore.
Šta nije dozvoljeno na izborima?
Glasanje mora biti slobodno, tajno i bez pritisaka. Na biračkom mestu postoje pravila koja važe za birače, članove biračkog odbora, posmatrače i sve druge koji učestvuju u izbornom procesu.
- Zabranjeno je fotografisanje i neovlašćeno snimanje na biračkom mestu. Niko ne sme da vas fotografiše dok glasate niti da zahteva da pokažete kako ste popunili glasački listić.
- Zabranjena je izborna propaganda na biračkom mestu i neposredno ispred njega. Tu ne smeju da se ističu stranački simboli i propagandni materijal, niti da se birači na tom mestu izlažu izbornoj promociji.
- Nije dozvoljeno pravljenje paralelnih spiskova birača koji su glasali ili nisu glasali, mimo zvanične evidencije. Postoje propisani načini evidentiranja izlaznosti koje sprovode ovlašćeni članovi biračkog odbora.
- Članovi biračkog odbora ne smeju samovoljno da dopisuju birače u birački spisak niti da potpisuju birača umesto njega.
- Niko ne sme da glasa umesto drugog birača. Ako birač zbog invaliditeta ili drugog opravdanog razloga ne može sam da popuni listić, može da mu pomogne osoba koju izabere, u skladu sa propisanim pravilima.
- Nije dozvoljeno ometanje glasanja niti neovlašćeno zadržavanje na biračkom mestu. Tu mogu da budu birači koji glasaju, članovi biračkog odbora, akreditovani posmatrači i druga lica kojima je prisustvo dozvoljeno po pravilima.
- Zabranjeno je iznošenje nepopunjenog ili popunjenog glasačkog listića sa biračkog mesta. Takva situacija može biti povezana sa takozvanim „bugarskim vozom“, odnosno organizovanom manipulacijom glasačkim listićima.
Ako ste izloženi pritiscima, tu je ŠTIT
Građanske inicijative pozivaju birače da ne ostanu sami ako se suoče sa pretnjama, zastrašivanjem, nasiljem ili drugim oblicima pritiska tokom izbornog dana.
Za prijavu takvih slučajeva aktiviran je zaštitni mehanizam ŠTIT, dostupan na telefonu:069 192 192 0
Tim Građanskih inicijativa će primati prijave, pružati informacije i podršku i, u zavisnosti od situacije, povezivati građane sa pravnom i drugom pomoći.
Videli ste nepravilnost? Prijavite je
Ako ste lično zabeležili pritiske na birače, nasilje, sumnju na kupovinu glasova, narušavanje tajnosti glasanja ili vođenje paralelnih evidencija, Građanske inicijative pozivaju građane da fotografije, audio i video-snimke pošalju putem Vibera ili WhatsApp-a na broj 069 192 192 0.
Uz materijal treba navesti gde se događaj desio, kod kog biračkog mesta, u koje vreme i šta se dogodilo. Važno je slati samo ono što ste lično zabeležili i ne izlagati se opasnosti radi prikupljanja dokaza.
Građanske inicijative navode da identitet pošiljalaca neće javno objavljivati. Ako ne želite da dostavljeni snimci ili fotografije budu objavljeni na njihovim društvenim mrežama, to treba naglasiti prilikom slanja.
Važno je razlikovati prijavljivanje nepravilnosti organizacijama koje prate izbore od podnošenja formalnog prigovora ili zahteva nadležnoj izbornoj komisiji. Ako smatrate da vam je povređeno biračko pravo, proverite koji pravni postupak važi za konkretne izbore i u kom roku se podnosi.
Vaš glas je samo vaš
Građanske inicijative pozivaju građane da jedni drugima pomognu da stignu do biračkog mesta, da ponude prevoz komšijama kojima je potreban i da ohrabre one koji se dvoume da samostalno odluče da li će glasati.
Nije potrebno ubeđivati bilo koga za koga da glasa. Važno je da svaki građanin ima priliku da slobodno odluči.
Detaljnija objašnjenja dostupna su u vodiču CRTA-e „Izborni dan – šta se sme, a šta ne?“ na adresi crta.rs/izborni-dan-sta-se-sme-a-sta-ne i u vodiču CRTA – pitanja i odgovori o izborima.
U slučaju pritisaka i sumnje na nepravilnosti, građani se mogu obratiti i Građanskim inicijativama putem ŠTIT telefona 069 192 192 0.
