Direktor Opšte bolnice Leskovac Nebojša Dimitrijević kaže da ova zdravstvena ustanova trenutno ima 98 lekara na specijalizaciji, ali da se i dalje suočava sa nedostatkom kadra na pojedinim odeljenjima, pre svega na onkologiji i u službi urgentne medicine. U razgovoru sa novinarom Rešetke je govorio i o problemima sa zakazivanjem specijalističkih pregleda, prijemu građana u svojoj kancelariji, zapošljavanju medicinskih radnika i sve slabijoj komunikaciji između lekara i pacijenata.
Dimitrijević je naveo da građane prima utorkom i četvrtkom od 9 do 11 časova, nakon što je Ministarstvo zdravlja zdravstvenim ustanovama uputilo dopis da odrede dane za prijem građana.
Kako kaže, i pre uvođenja ovog rasporeda primao je ljude koji su imali problem u vezi sa zdravstvenom zaštitom, a razgovore nastavlja i van predviđenih termina kada je u kancelariji.
„Svi koji imaju problem dolaze kod mene ovde i trudim se da to rešim“, rekao je Dimitrijević.
Prema njegovim rečima, utorkom i četvrtkom u proseku dođe desetak građana, a najčešće se obraćaju zbog zapošljavanja i problema sa zakazivanjem pregleda kod specijalista.
Pacijenti iz okolnih opština teško dolaze do specijalista
Jedan od problema na koji građani ukazuju jeste nemogućnost da preko Integrisanog zdravstvenog informacionog sistema (IZIS) dobiju termin za pregled kod pojedinih specijalista.
Dimitrijević je naveo da u leskovačku bolnicu dolaze i pacijenti iz okolnih sredina, među kojima su Bojnik, Medveđa i Crna Trava, kojima je ponekad potreban samo pregled kako bi dobili odgovarajuću terapiju.
„Ako je čovek došao iz Medveđe, Crne Trave ili Vlasotinca, a treba mu neki specijalistički pregled, mi to završimo“, rekao je direktor bolnice.
Prema njegovim rečima, građanima se u pojedinim situacijama može pomoći izdavanjem prioritetnog uputa, kada kroz redovan sistem nema slobodnih termina.
Dimitrijević je naveo da je direktorima domova zdravlja uputio dopis u vezi sa korišćenjem ove mogućnosti, kako bi se pacijentima kojima je pregled potreban omogućilo da do njega dođu bez nepotrebnog čekanja.
„Kad je prioritetni uput, mora da se završi u toku 24 sata, najviše“, rekao je on.
Kako je objasnio, cilj je i da se smanji broj pacijenata koji zbog nemogućnosti da dobiju pregled dolaze u službu urgentne medicine, čime se stvaraju dodatne gužve i opterećuje služba namenjena hitnim slučajevima.
„Nije bitan samo pregled, već i njegov kvalitet“
Govoreći o ograničenim kapacitetima zdravstvenog sistema, Dimitrijević je rekao da postoji propisan broj pacijenata koje specijalista treba da pregleda, uz dodatni prostor za prioritetne slučajeve.
Prema njegovim rečima, povećavanje broja pregleda po svaku cenu moglo bi da utiče na njihov kvalitet, jer pojedinim pacijentima treba više vremena za razgovor, pregled, dijagnostiku i određivanje terapije.
„Nije samo bitan pregled, bitan je i kvalitet pregleda“, istakao je Dimitrijević.
On je kao primer naveo pregled kod interniste, koji može da podrazumeva razgovor sa pacijentom, slušanje srca i pluća, EKG i određivanje terapije.
Direktor bolnice smatra da razgovor sa pacijentom ostaje jedan od ključnih delova medicinskog pregleda, iako savremena medicina sve više koristi napredne dijagnostičke metode.
„Vi već 50 odsto dijagnoze postavljate na osnovu razgovora sa pacijentom. Ako ga usmerite u pravom smeru, tačno će da vam kaže šta, kako, gde, od kad, koje tegobe i kada se javljaju“, rekao je Dimitrijević, oslanjajući se na svoje iskustvo u radu u opštoj medicini.
Dodao je da je ranije bilo manje administracije i da se, po njegovom mišljenju, više vremena posvećivalo razgovoru sa pacijentima, dok je danas veći deo posla povezan sa dijagnostikom i administrativnim procedurama.
Nedostaju onkolozi, problem i u urgentnoj medicini
Kada je reč o kadrovskim problemima, Dimitrijević je posebno izdvojio onkologiju, gde je, kako je naveo, bolnica ostala bez dvojice lekara koji su preminuli.
Prema njegovim rečima, četiri lekara trenutno su na specijalizaciji iz onkologije, ali se njihov završetak očekuje nešto kasnije nego što je prvobitno planirano. Na to, kako je objasnio, utiču trajanje specijalizacije i druge okolnosti tokom njenog pohađanja.
Kao problematičnu oblast izdvojio je i službu urgentne medicine.
„Imamo problem u službi urgentne medicine, gde imamo tri specijalista, treba nam minimum pet, bilo bi dobro da imamo i više“, rekao je direktor.
On je naveo da poslednjih pet ili šest godina primećuje da mladi lekari sve ređe biraju specijalizaciju iz urgentne medicine, čak i kada bolnica raspiše mogućnost za dodatno stručno usavršavanje.
Dimitrijević smatra da je rad u urgentnoj medicini veoma značajan za sticanje iskustva, jer se lekari susreću sa širokim spektrom zdravstvenih problema i uče da procenjuju stanje pacijenata i donose odluke.
Kada je reč o drugim službama, naveo je da su na urologiji zaposlena dva mlada specijalista, čime je, prema njegovim rečima, ublažen raniji problem sa nedostatkom kadra.
U bolnici 98 lekara na specijalizaciji
Dimitrijević je rekao da leskovačka bolnica trenutno ima 98 lekara na specijalizaciji i da nastoji da što više mladih lekara uključi u stručno usavršavanje.
Među njima ima i mladih lekara sa veoma visokim prosekom ocena tokom studija medicine.
Dodao je da bolnica omogućava dodatne edukacije lekarima koji žele da se usavršavaju i da je, kako tvrdi, podržavao njihove zahteve za stručnim usavršavanjem.
Govoreći o odlasku medicinskih radnika u inostranstvo, Dimitrijević je rekao da tokom njegovog mandata nijedan lekar nije napustio ustanovu kako bi otišao da radi u drugoj zemlji.
Naveo je, međutim, da su dva lekara otišla iz bolnice kako bi radila u privatnom sektoru, dok su se pojedini medicinski tehničari koji su ranije otišli u inostranstvo u međuvremenu vratili.
„Nemam privatnu ordinaciju i ne radim privatno“
Tokom razgovora Dimitrijević je odgovarao i na pitanja o glasinama koje su se, kako je navedeno u razgovoru, pojavljivale u javnosti o njegovoj navodnoj privatnoj ordinaciji i povezanosti sa pojedinim školama.
Direktor je odbacio tvrdnje da ima privatnu ordinaciju i naveo da ne radi privatno, iako, kako kaže, to nije zabranjeno direktorima zdravstvenih ustanova.
„Ja sam jedan od retkih lekara koji ne radi privatno nigde, iako sam jedini subspecijalista svoje oblasti“, rekao je Dimitrijević.
Objasnio je da smatra da rukovodilac državne zdravstvene ustanove treba da se posveti njenom radu, umesto da istovremeno obavlja privatnu praksu.
Na pitanje o navodima da je povezan sa školama koje su pojedini zaposleni završavali, rekao je da ne zna o kojoj je školi reč i da nikada nije video ustanovu koja se u tim pričama pominje.
Zapošljavanje i smena generacija
Dimitrijević je naveo da se građani često obraćaju i zbog zaposlenja, posebno medicinski radnici koji traže posao u bolnici.
Kako je objasnio, do zapošljavanja dolazi i zbog smene generacija i odlaska zaposlenih u penziju, dok se deo radnika prvo angažuje na određeno vreme.
Prema njegovim rečima, odluke o daljem angažovanju donose se uz saglasnost nadležnih komisija i mišljenja rukovodilaca službi.
Govoreći o ranijim primedbama na zapošljavanje ljudi koji su završavali dodatne škole i edukacije, Dimitrijević je rekao da takve kvalifikacije već sedam ili osam godina ne priznaje na način na koji ih je ranije priznavao.
Direktor leskovačke bolnice smatra da će ulaganje u mlade lekare i njihovo stručno usavršavanje biti važno za budućnost ustanove, ali ističe da će kvalitet njihovog rada zavisiti i od ličnog odnosa prema pacijentima, profesionalnosti i daljeg obrazovanja.
D.Marinković
Kolko kosta radno mesto za doktora? pitam za drugara..ima skolu za popravljaca kisobrana,ako nema dovoljno love za doktora moze i za medicinsku sestru,samo bez suknjice.