Jutros se na jednom od ražnja na štand trasi na leskovačkoj Roštiljijadi zavrteo vo, težak nekoliko stotina kilograma, što je bio dovoljan povod da ljudi počnu da se okupljaju oko njega i telefonima prave selfije ispred grdosije.
A većina će moći u ovu “poslasticu” samo da gleda ili da je miriše, ako se uzme u obzir da je cena kilograma pečenja 3.000, a jaretine sa ražnje 3.500 dinara.
I od samih cena pljeskavica može da vam se zavrzi u glavi ako rešite da je pojedete uz uslugu konobara, za stolom pod šatrom.
Uverite se sami, i to uz napomenu da je meni koji vam prilažemo jedan od najpristupačnijih na ovogodišnjoj Roštiljijadi.
Podsetimo, i sam gradonačelnik Leskovca je tokom jučerašnjeg obilaska ove manifestacije sa svojim saradnicima kazao kako je Roštiljijada “zrela za promene”.
“Diskutabilno je i šta treba promeniti. Vi gledate deo koji vam odgovara ili ne odgovara. Da bi pokrili troškove, treba da iznajmimo što više ovakvih objekata. Ali, ti ljudi ipak rade i žive u Leskovcu, ali i Srbiji, žive od ovakvih manifestacija i kako da im zabranite da prodaju majice ili nešto od čega žive. S druge strane, voleo bih da cene roštilja budu kao nekada, na početku, samo simbolične, a ne da cene na štandovima budu višestruko veće nego po restoranima. Zato su restorani puni, zato vlasnici restorana rade svoj posao u restoranima, a ovde nisu izložili svoju robu da je prodaju. Tu su opet dvostruki aršini… Žale se što ih uslovljavamo da izađu na neki štand kad raspisujemo konkurs za korišćenje kafane za potrebe lokalne samouprave… Tu je uvek sukob onoga što želite i onogo što je realno. Morate da pokrijete troškove, a ako pokrivate troškove onda morate da budete tolerantni i da prodajete i neke druge stvari“, kazao je on.
D.Marinković
Realno, Srbi su klasični primitivci. Za Srbe nema provoda ako u njega nisu uključene ogromne količine hrane i pića. Još uvek se plaše gladi kao pre dvesta godina i ne umeju da se opuste dok se ne ožderu i obloču. Kad ih vidim negde pored jezera ili reke, čim dođu odmah se pali skara, vade se gajbe piva i kreće ždranje. Ništa šetnja, frizbi, badminton, pecanje….jok, samo da se ždere. Vo na ražnju je još uvek vlažan san većine Srba.
Postoji bezbroj vrsta primitivizma. Primitivizmom se može smatrati i odbojnost prema svojoj, sopstvenoj nacionalnoj kuhinji. I britansko plemstvo se verovatno vekovima fascinira kada vidi vola na ražnju, a verujem da bi tebe, sa takvim stavovima prema svom narodu, i britanskoj kulturi svrstali u peasant klasu.
Kako se oni samo opijaju tokom vikenda, a tek kada su praznici! Imao sam priliku da to puno puta vidim. Ovi koji se vesele na retkim štandovima su serovi za njih.
Vo za volove. To je nekako neminovmo. Kao u drednjem veku, samo još da se čereči rukama i brišu masna usta i brada rukavom, uz obavezno glasno podrigivanje. Kulturo eve me!