Mislim da svima nama preti velika opasnost od raznih analiza u kojima je lako prepoznati mržnju prema svemu što se ne razume, od pronalaženja krivaca daleko od sebe, opasnost od jednostavnih rešenja, od tendencije da se za sve loše što neko radi pronalaze razlozi u njemu samom a za sve loše što sami radimo u nekim spoljašnjim faktorima.
Agresija se ne može iskoreniti agresijom. (Može se samo odložiti ili preusmeriti.)
Izgleda da je većina zaboravila neke vrlo jednostavne principe: da sloboda svakoga od nas ide samo donde dokle ne ugrožava slobodu drugog, da zakone treba primenjivati na sve, – bez izuzetaka, da je osnov napretka znanje i da je zbog toga obrazovanje veoma važno…
Licemerno je da dok žalimo zbog jednih žrtava, nemamo nimalo saosećanja za neke druge žrtve, čak ni kada su i te druge žrtve deca.
Zaboravili smo da dehumanizacija tz.neprijatelja uvek prethodi agresiji, da, najčešće, verbalno nasilje prethodi fizičkom.
Da li uopšte prepoznajemo verbalno nasilje? Šta činimo da sprečimo da ono preraste u fizičko?
Skoro svako od nas je bio ili je sada model nekom detetu ili nekoj odrasloj osobi.
Reči koje su u neskladu s našim ponašanjem uzalud izgovaramo.
Moralno sazrevanje je proces koji traje godinama.Postoje periodi u životu koji su optimalni za razvoj moralnosti.
Ne postoje mere koje mogu preko noći da promene pravac ovog razvoja i da otklone već nastale defekte.
Autor teksta Dušanka Stojković – Diplomirani psiholog, transakcioni analitičar i sertifikovani psihoterapeut iz Leskovca
Gospodjo mnogo psihopata bez dijagnoze šeta gradom ? Dokle više .
Svaka vama čast .
Sta cemo sa nasiljem koje neko trpi u pisanoj formi a u ime zakona i od nekoga ko drugome omoguci ono sto mu ne pripada, na osnovu onoga sto nije tacno i ne odgovara cinjenicnom stanju a po principu „kapitalizacije zrtve“ i tako godinama, kad god padne na pamet „zrtvi“? Da li se pitaju ti predstavnici institucija koji se kriju iza istih i svog polozaja kako je nekome ko to mora da trpi „u ime zakona“? Sta u tom slucaju, ko je onda „zrtva“ i da li neko moze trpeti neograniceno takvo ponasanje i zloupotrebe jer je druga strana deklarisana kao „zrtva“. Gde je tu moral onih koji su davno morali da prodju proces moralizacije?