„Ako slučajno završim u Dunavu…“
Preksinoć je na kraju emisije „Utisak nedelje“ Igor Jurić, osnivač Fondacije „Tijana Jurić“ rekao: „Nemam nikakvih suicidnih misli, da znate ako završim u Dunavu, nisam skočio sam“.
Sličnu poruku je pre mesec dana ostavio na Twitteru i sudija Miodrag Majić.
„Vremena su takva da je možda trenutak da vam i ja saopštim da nikada nisam bio ljubitelj kupanja u reci, da volim život čak i kada mi ga mediokriteti zagorčavaju, da imam divnu porodicu i prijatelje i da maštam o starosti u kući na obali mora. Čisto da ostane za zapisnik“, apisao je on.
Nešto slično je izgovorila i Marinika Tepić nakon razotkrivanja slučaja “Palma”.
“Ovo ću isterati do kraja, makar mi bilo poslednje”, kazala je.
Sve ovo, čini se, u kontekstu naknadnih saznanja o smrti Vladimira Cvijana čije je telo, ispostavilo se, nađeno u Dunavu.
I kad se učini da više ne postoji ništa grozno i zastrašujuće što već nismo čuli, pročitali ili videli u ovoj zemlji koja je pretvorena u košmar, što bi rekao Ranko Pivljanin, “ipak nas nešto iznenadi”.
Iako bi horda botova na sve ovo najverovatnije odgovorila kako je reč o patetičnim pokušajima da se napadnu dobri i nevini ljudi, heroji sa vlasti, ipak i isključivo je ovde reč o sistemu.
Taj sistem je toliko izopačen, toliko nemoralan, toliko kriminalan da on pokušava da sve što je disonantni ton ili surova istina uništi u startu. To je već postalo pitanje najobčnijeg građanskog, ljudskog suprotstavljanja nečemu što je laž, što je uzurpacija sistema demokratije u Srbiji.
Samo što se na to više ne reaguje burno, već očiglednim jecajem.
Zato i ne čudi izjava Igora Jurića, ma koliko patetično zvučala. Tuje da kao takva upozori.
Jer ljudi koji upravljaju našim životima su nemoralni izdanci nakaze iz devedesetih godina i oni su se okružili istim takvim ljudima. Verujem da je njima u međusobnom druženju sve lepo i zanimljivo, jer u tim krugovima vlasti doista nema niti jedne jedine osobe koja može da postavlja neugodna pitanja i koja bi svojim ličnim poštenjem mogla da ih podseća na to ko su oni ustvari. Zato se oni u tome verovatno osećaju jako dobro.
A vi, kako ste?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i Twitter nalogu.
Pratite REШETKU na Facebook, Instagram, X (Twitter) i TikTok mreži. Budite uvek u toku!
Odličan tekst
Tekst je jeziv!!! Surovo istinito jeziv!!! Ko imalo ima mozga, i ko iole razmišlja svojom glavom, treba da se zapita:“Da li trebamo kao pojedinci da se „kupamo“ ili da dignemo glas i „okupamo“ one, koji bi to radili nama. Da li smo toliko moralno posrnuli, da li smo toliko izgubili trunku dostojanstva i hrabrosti, da će mo mirno stajati, ćutati i dozvoliti da nas odvode na streljanje i bacaju na „kupanje“, kao Srbe, Jevreje i Rome u Jasenovcu, Jadovnu i drugim stratištima. Samo što su tada radile to Ustaše, a ovde nam to rade pripadnici iste nacije, nazovi „naši“ Srbi. Da li će mo dozvoliti da takvi ljudi kao što su Marinika, sudija Majić, Jurić ostanu usamljeni u svojoj borbi za istinu i pravdu i dozvoliti da ih „okupaju“ oni koji im nisu ni do članaka. Zamislite se svi malo više, i vi koji ste za ovu „vlast“-sektu, i vi koji botujete i vi koji ste sa druge strane spektra, da li je ćutanje zlato? Mislim da je u ovoj situaciji ćutanje kukavičluk. Vi koji podržavate ovu „vlast“-sektu, Vi koji bitujete za istu, samo pomislite da bi ste i vi mogli na „kupanje“, kada više ne budete uz sektu, kada vam dođe iz dupeta u glavu, da radite nešto što niko normalan ne bi. Mariniku, Majića, Jurića, Obradovića i mnoge još, ne trebamo deklarativno podržavati, već stati uz njih i razbiti organizatore „kupanja“ i poslati ih tamo gde im je mesto. Ako to ne učinimo, nemamo pravo na piskaranja i podrške pisanjem, već čekajmo svoj red za „kupanje“!