Ako već niste isplanirali da idete po Badnjak u šumu, na ulici i marketima ćete ga naći po cenama i do 350 dinara

I dok se veliki broj domaćina sprema da se sutra ujutru uputi put šume kako bi  pred kuću deoneli Banjak, ovaj simbol Badnjeg dana i Božića zauzeo je pijačne tezge, delove ulica, a prodaje se i u prodavnicama.

Cene su šarolike, zavise od veličine i „sadržaja arnažmana“ i kreću se od 150 do 350 dinara.

Cena božićne pšenice kod uličnih prodavaca, takođe zavisi od veličine saksije, kreće se od 50, 100 ili 150 dinara.

Prodavci iza imrpovizovanih tezgi se ne žale, prodaja, kažu, ide dobro.

A, verovali ili ne, ove godine badnjake možete kupiti i u bolje snabdevenijim trgovinama, po identičnoj ceni onoj na ulici.

Vredni domaćini iz leskovačkog kraja će ove godine sa svojim muškim potomcima poraniti po badnjak u šumarke i pri tom ispoštovati tradicionalni ritual na Badnje jutro.

OBIČAJI

Seča badnjaka rano ujutru, paljenje badnjaka u večernjim satima, spremanje i lomljenje česnice, neki su od karakterističnih običaja za Badnji dan u većem delu Srbije. Iako su se se običaji vremenom menjali, suština poslednjeg dana posta, Badnjeg dana, je zadržana i ona je u dočekivanju najradosnijeg hrišćanskog praznika – Božića.

Za badnjak se obično bira hrastovo drvo, koje je u srpskom narodu sveto drvo, a po njega odlazi domaćin kuće. Stablo se seče sa tri udaraca sekirom tako da padne ka istoku, a mlado drvo hrasta se uveče unosi u kuću.

Kako je Badnji dan poslednji dan posta, takva treba da bude i trpeza, a jedan od običaja je i spremanje česnice u koju se ubacuje parica i koja se lomi pre same večere, u nekim krajevima za Badnje veče, a negde za Božić.

Prema narodnom verovanju, onog ko pronađe novčić pratiće sreća preko cele godine.

Ovo veče bi trebalo provesti u krugu porodice, a porodična trpeza koja simboliše vitlajemsku pećinu – mesto rođenja Isusa Hrista, bi trebalo da bude posna i raznolika.

Prema verovanju, nakon večere ništa se ne podiže sa stola, jer u noći pre Božića dolaze naši preci da se posluže.

Sam badnjak predstavlja i radost rođenja. Hrastovo drvo koje se bira za badnjak, je u našem narodu sveto drvo jer se veruje da ima moć pošto mu lišće ne opada tokom cele godine.

Badnjak preko dana stoji ispred kuće, a unosi se uveče i domaćin ga stavlja uz ognjište, gde se kasnije pali.

LOMLJENJE ČESNICE NA TRI MESTA U LESKOVCU

Pored paljenja Badnjaka i tradicionalnog lomeljenja česnica u crkvi Svete trojice u centru Leskovcaa, kao i hrama u Dubočici, pod pokroviteljstvom grada Leskovca, Moto klub “Leskovac” i Turistička organizacija grada Leskovca sutra, sa početkom u 15 časova, na platou ispred Leskovačkog kulturnog centra po šesti put organizuju lomljenje česnice.

„Očekujemo da naši sugrađani na ovaj događaj povedu svoje mališane i da uz prigodan program prisustvuju lomljenju Božićne česnice. Po starim običajima oni koji budu imali najviše sreće izvući će zlatnik ili jedan od četiri srebrnjaka koji će se nalaziti u česnici“, poručuju organizatori.

Turistička organizacija grada Leskovca upućuje poziv  Leskovčanima da se u susret najradosnijem hrišćanskom prazniku Božiću  okupe u što većem broju i da time daju svoj doprinos u očuvanju naše vere i tradicije.

Pratite REШETKU na Facebook, Instagram, X (Twitter) i TikTok mreži. Budite uvek u toku!