Aleksandar Vučić večeras je podneo ostavku na mesto predsednika Republike Srbije, čime mu je prestao mandat šefa države. Vučić je ostavku potpisao u Predsedništvu nakon obraćanja javnosti, a kao razlog je, između ostalog, naveo želju da u predstojećoj izbornoj kampanji učestvuje kao građanin.
„Zahvalan sam građanima koji su dva puta svoje poverenje ukazali meni. Danas je dan kada podnosim ostavku“, rekao je Vučić.
U obraćanju je govorio o rezultatima vlasti tokom perioda u kojem je bio na čelu države, posebno ističući javni dug, zaposlenost, rast BDP-a i izgradnju putne infrastrukture.
Govoreći o javnom dugu, Vučić je rekao da njegovo smanjenje pokazuje da vlast, kako je naveo, „nije jela hleb naše dece“.
Istakao je i da je u Srbiji danas 500.000 više zaposlenih nego 2012. godine, što je predstavio kao jedan od pokazatelja rezultata vlasti. Govorio je i o BDP-u po glavi stanovnika i pokazao grafikon sa podacima od 2021. godine do danas.
Poseban deo obraćanja posvetio je infrastrukturi. Pokazao je grafikon o stanju putne mreže i govorio o izgrađenim auto-putevima, navodeći da saobraćajnice povezuju ljude i doprinose zapošljavanju.
„Ko god dođe na mesto predsednika mora da čuva nacionalne interese“
Vučić je govorio i o budućoj politici države, poručujući da će svako ko bude obavljao funkciju predsednika morati da čuva nacionalne interese i srpski narod na Kosovu i Metohiji.
Govoreći o predstojećim parlamentarnim izborima, rekao je da su pojedini fakulteti, prema njegovom viđenju, pretvoreni u „partijske štabove“ i da je zbog toga odlučio da se kandiduje na parlamentarnim izborima.
Ponovo je odbacio navode o upotrebi „zvučnog topa“, kao i navode o njegovoj umešanosti u slučaj „Jovanjica“.
Govoreći o obrazovanju, Vučić je rekao da je Srbija u poslednjih godinu i po dana „najviše ispita pala“ upravo u toj oblasti. Istovremeno je priznao da je i vlast pravila, kako je rekao, „strašne greške koje će nas koštati u decenijama koje dolaze“, a kao jedan od problema naveo je politizaciju obrazovnih ustanova.
Vučić je funkciju predsednika Srbije obavljao od 2017. godine, u dva uzastopna mandata, od kojih je drugi počeo 2022. godine. Njegova ostavka znači da je mandat predsednika Republike prestao pre isteka vremena na koje je izabran. Ustav Srbije izričito predviđa da mandat predsednika prestaje ostavkom i da predsednika Narodne skupštine, kada predsedniku Republike prestane mandat pre isteka, zamenjuje do izbora novog predsednika.
Ana Brnabić preuzima funkciju do izbora novog predsednika
Po Ustavu i Zakonu o predsedniku Republike, predsednik Narodne skupštine zamenjuje predsednika Republike najduže tri meseca kada mu mandat prestane pre isteka vremena na koje je izabran. U ovom slučaju funkciju će obavljati predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić.
Predsednica Narodne skupštine u toj situaciji raspisuje predsedničke izbore. Zakon propisuje da, kada predsedniku Republike prestane mandat pre vremena na koje je izabran, izbori moraju biti raspisani tako da se glasanje održi najkasnije tri meseca od prestanka mandata, dok od raspisivanja izbora do glasanja mora proći najmanje 30, a najviše 60 dana. Dan glasanja mora biti neradni dan.
To znači da će Srbija, nakon večerašnje ostavke, dobiti novog predsednika na vanrednim predsedničkim izborima koji moraju biti održani do kraja decembra 2026. godine.
Vučić je na kraju obraćanja govorio i o budućim prioritetima Srbije, posebno o ekonomskom razvoju, veštačkoj inteligenciji i robotici, uz poruku da država ne sme da zaostane u tehnološkom razvoju.
