Pravoslavni vernici u Srbiji danas obeležavaju Badnji dan, jedan od najvažnijih dana u pripremama za Božić.
Tradicionalno, ovaj dan se obeležava unošenjem i paljenjem badnjaka, liturgijama u hramovima i okupljanjem porodica na posnoj trpezi.
Praznik Božića, koji se proslavlja 7. januara, simbolizuje rođenje Isusa Hrista i predstavlja vreme radosti i duhovnog praznovanja.
Pripreme za ovaj veliki praznik počinju 40 dana ranije, sa početkom Božićnog posta, koji ima za cilj pročišćenje duha i tela vernika.
Badnji dan, koji počinje rano ujutru, obeležavaju specifični obredi i običaji.
Domaćin na ovaj dan rano odlazi u šumu da seče badnjak, koji se unosi u kuću tek sa prvim mrakom. Uz badnjak se daruje i žito, kao znak nade da će naredna godina biti plodna.
Osim badnjaka, važan deo tradicije je i unošenje slame, što predstavlja simboličan prinos žrtve duhu Hrista, koji je rođen u skromnim uslovima, na slami.
Unošenjem badnjaka u kuću, vernici veruju da će doneti sreću, zdravlje i napredak u predstojećoj godini.
Ova tradicija proslave Božića i Badnjeg dana u Srbiji ima vekovnu istoriju, a badnjak ostaje simbol sreće i blagostanja za srpski narod.
Ako stepropustili...
“Božićni post, ima za cilj pročišćenje duha i tela vernika’.
Post je uobičajen u mnogim religijama širom sveta, uključujući budizam, hinduizam, islam, đainizam i judaizam. Mnogi ljudi veruju da im privremeno odricanje od hrane omogućava da se približe Bogu.
Fariseji su bili poznati po svom običaju da poste (Marko 2:18). Pa ipak, Isus ih je osudio i nisu stekli Božje odobravanje (Matej 6:16; Luka 18:12).
Mojsijev zakon je nalagao Jevrejima da ’muče svoje duše‘, to jest da poste jednom godišnje, na Dan očišćenja (Levitska 16:29-31; Psalam 35:13). To je bio jedini post koji je Jehova Bog Biblije ikada tražio od svog naroda.
Ali hrišćani nisu obavezni da se pridržavaju Mojsijevog zakona (Rimljanima 10:4; Kološanima 2:14).
Iako je Isus postio u skladu sa Zakonom, on nije bio poznat po tom običaju. Savetovao je svoje učenike kako da postupe ukoliko odluče da poste, ali nikada to nije zahtevao od njih (Matej 6:16-18; 9:14).
Dva biblijska izveštaja o ranim hrišćanima koji su postili pokazuju da osoba može iz čistih motiva odlučiti da se uzdržava od hrane i da će Bog to prihvatiti (Dela apostolska 13:2, 3; 14:23). Prema tome, hrišćani nisu obavezni da poste zbog vere, ali zbog recimo zdravstvenih razloga nije zgoreg ponekad izbegavati neku jaku hranu.
Neće Srbija krenuti napred dok je više ljudi u crkvama nego u bibliotekama.