Pravoslavni vernici u Srbiji danas obeležavaju Badnji dan, jedan od najvažnijih dana u pripremama za Božić.
Tradicionalno, ovaj dan se obeležava unošenjem i paljenjem badnjaka, liturgijama u hramovima i okupljanjem porodica na posnoj trpezi.
Praznik Božića, koji se proslavlja 7. januara, simbolizuje rođenje Isusa Hrista i predstavlja vreme radosti i duhovnog praznovanja.
Pripreme za ovaj veliki praznik počinju 40 dana ranije, sa početkom Božićnog posta, koji ima za cilj pročišćenje duha i tela vernika.
Badnji dan, koji počinje rano ujutru, obeležavaju specifični obredi i običaji.
Domaćin na ovaj dan rano odlazi u šumu da seče badnjak, koji se unosi u kuću tek sa prvim mrakom. Uz badnjak se daruje i žito, kao znak nade da će naredna godina biti plodna.
Osim badnjaka, važan deo tradicije je i unošenje slame, što predstavlja simboličan prinos žrtve duhu Hrista, koji je rođen u skromnim uslovima, na slami.
Unošenjem badnjaka u kuću, vernici veruju da će doneti sreću, zdravlje i napredak u predstojećoj godini.
Ova tradicija proslave Božića i Badnjeg dana u Srbiji ima vekovnu istoriju, a badnjak ostaje simbol sreće i blagostanja za srpski narod.
Ako stepropustili...
“Božićni post, ima za cilj pročišćenje duha i tela vernika’.
Post je uobičajen u mnogim religijama širom sveta, uključujući budizam, hinduizam, islam, đainizam i judaizam. Mnogi ljudi veruju da im privremeno odricanje od hrane omogućava da se približe Bogu.
Fariseji su bili poznati po svom običaju da poste (Marko 2:18). Pa ipak, Isus ih je osudio i nisu stekli Božje odobravanje (Matej 6:16; Luka 18:12).
Mojsijev zakon je nalagao Jevrejima da ’muče svoje duše‘, to jest da poste jednom godišnje, na Dan očišćenja (Levitska 16:29-31; Psalam 35:13). To je bio jedini post koji je Jehova Bog Biblije ikada tražio od svog naroda.
Ali hrišćani nisu obavezni da se pridržavaju Mojsijevog zakona (Rimljanima 10:4; Kološanima 2:14).
Iako je Isus postio u skladu sa Zakonom, on nije bio poznat po tom običaju. Savetovao je svoje učenike kako da postupe ukoliko odluče da poste, ali nikada to nije zahtevao od njih (Matej 6:16-18; 9:14).
Dva biblijska izveštaja o ranim hrišćanima koji su postili pokazuju da osoba može iz čistih motiva odlučiti da se uzdržava od hrane i da će Bog to prihvatiti (Dela apostolska 13:2, 3; 14:23). Prema tome, hrišćani nisu obavezni da poste zbog vere, ali zbog recimo zdravstvenih razloga nije zgoreg ponekad izbegavati neku jaku hranu.
Adventisto, nema potrebe za daljim popovanjem, već je dovoljno, čak i previše teško ljudima..
Neće Srbija krenuti napred dok je više ljudi u crkvama nego u bibliotekama.