Poljoprivredna škola u Leskovcu učenicima danas nudi potpuno besplatno školovanje – bez troškova za knjige, ekskurzije, pa čak i prevoz, ali ni to, po svemu sudeći, nije dovoljno da privuče veći broj đaka.
Kako prenosi RTS, mladi se sve ređe odlučuju za poljoprivredna zanimanja, pa je ovakav model praktično jedini način da škola opstane.
Dok je osamdesetih godina ova škola imala oko 1.200 učenika, danas ih nema ni stotinu. Trenutno se, pored veterinarskih tehničara, školuju još samo mesari i pekari, a većina učenika ove smerove upisuje na nagovor roditelja.
Zbog slabog interesovanja, škola je prinuđena da nudi brojne pogodnosti.
Tako su, osim besplatnih udžbenika i maturske večeri, uvedeni i besplatan doručak u renoviranoj trpezariji, kao i organizovan prevoz mini-busom kupljenim iz sopstvenih sredstava.
Direktor škole Dalibor Jovanović kaže za javni servis da su pogodnosti proširene do maksimuma:
„Učenik generacije dobija letovanje u Grčkoj, sve ekskurzije su o trošku škole, a cilj je da učenik samo donese znanje i volju – sve ostalo obezbeđujemo mi“, naglašava on, dodajući da je škola ove godine u potpunosti zaokružila koncept besplatnog obrazovanja.
I pored toga, interesovanje ne raste.
Na imanju škole koje se prostire na 70 hektara, o proizvodnji danas uglavnom brinu zaposleni, jer učenika nema dovoljno. U kraju poznatom po poljoprivredi, to predstavlja paradoks – mladi nisu zainteresovani za proizvodnju hrane, zbog čega je pre tri godine ukinut i smer za poljoprivredne tehničare.
„Proizvodnja hrane nema alternativu, ali to mladi još ne prepoznaju“, ocenjuje direktor.
U školi se nadaju da će tradicija duža od 120 godina opstati, ali upozorenja stižu i iz sistema.
Iz Školske uprave u Leskovcu, kako je već pisala Rešetka, godinama se apeluje na reforme, prekvalifikacije i prilagođavanje tržištu, kako bi se izbeglo gašenje pojedinih obrazovnih profila, pa i čitavih škola.
Svojevremeno se razmatralo i spajanje više srednjih škola, kao jedno od mogućih rešenja za opstanak u uslovima sve manjeg broja đaka.
Godinama u nazad Poljoprivredna škola služi za pranje para SPS-u, bez ikakve strategije za usavršavanje škole i školskog programa. Dalibor? Seljače iz Bobište, potrčko na Đurovica. Da se ispita sve godine gde su isle fakture, ta škola je mogla da pokrije sve škole u Leskovcu sa uzinom ali ne, kombinacije leva ruka desni džep su je dovele pred gašenje. I treba da se ugasi!
Godinama postoji trend nezainteresovanosti jer nema direktora, profesora od integriteta, da ih javnost sasluša i posluša. Pas laje vetar nosi je izreka koju bi ovde mogli primeniti.
Ko je ikada razumno, staloženo, obrazloženo, stao pred kameru i imenom i znanjem objasnio šta je važno i čemu služi znanje koje nudi škola.
Niko, nikada.
Isto je i sa tehnološkim fakultetom. Osmišljen da pruži znanje o stručnoj i zrdavoj preradi sirovine, ali su profesori bili sebi dovoljni. Pa posle kuku lele.
Uradite analizu, platite da drugi opišu Leskovac, poljoprivredu, budućnost znanja, prednosti obrazovanja u poljoprivredi, mogućnosti, perspektivu. Ali, ko da to uradi? Kad svi prebacuju na druge. Da deca sama uvide, pazi bogati.
Loše lobirate a ima rezona da je ta škola potrebna. Svi u svetu se obrazuju, ne prenose s kolena na koleno, to je prevaziđen put saznanja jer ono napreduje, menjaju se zahtevi tržišta. Konkretno niko ne štiti zdravlje građana kad koristi hemijske preparate. Na pijacama nema uvek istaknutog proizvođača, koji bi garantovao kvalitet. Naše stručne službe iz poljoprivrede gradske uprave nemaju neku saradnju sa poljoprivrednom školom, čim nisu od uticaja.
Da bi uticao, čovek mora imati moć. Znanje je moć.
Profesori, možda je vaše znanje iz predmeta okej, ali nemate znanje da utičete, a to je sastavni deo predavanja. Ta moć je daleko važnija, da bi deca usvajala to što im pričate. Bez toga, vidimo, zatvaraju vam školu.
Gasite se.
A vi spavajte.
Još.
Ugasiti skolu..nepotrebna je..