Rafinerija u Pančevu danas zvanično staje ako u minut do 12 od američke administracije ne stigne operativna licenca za rad Naftne industrije Srbije (NIS).
Predsednik Republike Aleksandar Vučić ne očekuje pozitivan odgovor iz Sjedinjenih Američkih Država. On je juče ocenio da je težak period pred našom zemljom, ali da se država za to pripremila i najavio da će danas biti održan važan sastanak o tome kako ćemo rešavati probleme koji će uslediti.
„Nemam nikakvih novosti, ne verujem da će ih biti. U utorak imamo veliki sastanak, moramo da spremimo sve poteze pa ćemo vas obavestiti o tome šta radimo“, rekao je juče Vučić novinarima. Povodom mogućnosti da NIS ne dobije dozvolu za rad, predstavnici države su ranije jasno poručili da nema razloga za paniku i da će država obezbediti dovoljno goriva. Kako će se razvezati Gordijev energetski čvor još nije jasno. Mada se u javnosti kao potencijalni kupci NIS pominju mađarski MOL i Nacionalna naftna kompanija iz Abu Dabija ADNOK, sve se glasnije spekuliše da Rusi uopšte ne nameravaju da prodaju svoj udeo u kompaniji. Izričit zahtev američke administracije je da ruski kapital mora potpuno da izađe iz NIS. Država Srbija je većinskom vlasniku ostavila rok do polovine januara da nađe kupca i najavila da će posle toga biti primorana da uvede svoju upravu i da ponudi najvišu moguću cenu za njihov paket akcija. Bez američke licence za rad kompanije možda će to morati da uradi ranije. Istraživali smo kakva bi bila procedura za preuzimanje NIS.
Vanredni profesor Đuro Đurić navodi da prinudnu upravu kao model imaju različite države Evrope, ali da kod nas ne postoji i da bi morala da se definiše kroz leks specijalis. Nakon uvođenja prinudne uprave, što znači oduzimanje prava svojine, promenila bi se vlasnička struktura kroz nacionalizaciju ili eksproprijaciju. „Ako bi država odlučila da uvede prinudnu upravu kroz leks specijalis, prvo mora da postoji osnov za donošenje specijalnog zakona“, objašnjava Đurić. „U našem slučaju bio bi u tome što NIS ima strateški, nacionalni značaj, i što bi prestanak njegovog rada doveo u pitanje celokupnu privredu. Nakon donošenja tog akta, Vlada bi imenovala prinudnog upravnika sa ovlašćenjima direktora NIS, a Vlada bi bila većinski akcionar.
Svi organi kompanije bi bili zadržani. Članove Upravnog odbora imenovala bi Vlada, a u Skupštini akcionara većinu bi imala država. Nakon toga bi se sprovela promena vlasničke strukture.
„To bi bilo kroz nacionalizaciju ili eksproprijaciju„, kaže Đurić. „Nacionalizacija znači da država postaje vlasnik sa ili bez isplate nadoknade. Eksproprijacija je oduzimanje prava svojine, ali ono ne postaje nužno vlasništvo države, već Srbija može da ga proda trećoj strani. Kako je najavljeno, naša država ima nameru da isplati ruski udeo u NIS, i onda bi to bila nacionalizacija koja bi imala i prijateljski gest da se udeo kupi po tržišnoj ceni.“
Profesor Ekonomskog fakulteta Velimir Lukić kaže da američke sankcije protiv NIS za ruskog partnera nisu nova situacija, jer postoji mnoštvo ruskih kompanija u regionu koje su u sličnom problemu.
„I oni dobro znaju da je ruska država recipročno reagovala blokadom imovine stranih kompanija„, navodi Lukić. „Međutim, s druge strane, ovo je nova teritorija za našu zemlju. Država će sigurno ostati vlasnik, pitanje je da li manjinski ili većinski, ali kakav god vlasnik da bude, Srbiji je neophodan partner.“
Govoreći o proceduri preuzimanja NIS, Lukić kaže da postoji više puteva.
„Preuzimanje može biti prijateljsko ili neprijateljsko„, navodi on. „Prijateljsko je kada postoji saglasnost i jasno utabani koraci, a brže je kada manjinski akcionar prelazi u većinskog.“
Lukić ocenjuje da evropsko naftno tržište deluje otvoreno i da će se pojaviti novi igrači: „Čini mi se da kompanije iz evroazijskog regiona, posebno Bliskog istoka, brzo napreduju ka istočnoj Evropi.“
