Mučan i težak život obeleže svaku osobu prilikom odrastanja, pa čak i kada se konačno izbore za sebe, posle svih nedaća, posledice takvog detinjstva, u kojem ste bili stigmatizovani kao siromašni, ostaju čitavog života.
Mladić iz Niša, podelio je na Reditu svoju životnu priču, gde je opisao kako je prešao put od gladi i mukotrpnog rada tokom školovanja, do situacije u kojoj sa 25 godina sam vodi računa o sestri i roditeljima.
Iako danas ide na terapije i bavi se sportom, napisao je kako danas, na pola puta do tridesetih, iako vukovac i odličan student kasnije na fakultetu, nema nijednu lepu uspomenu iz života, zbog čega želi da se odseli iz zemlje, prenosi Noizz.
„Odrastao veoma siromašno jer su oba roditelja radila u Mašinskoj i Elektornskoj u Nišu, nisu imali posao od kada su propale firme.
Preživljavao verbalno i fizičko maltretiranje od vršnjaka tokom celog detinjstva/školstva zbog toga što sam bio „siromašan“. Često trpeo gladan, nisam jeo užinu da bih doneo hleba kući od novca koji mi je dat.
Spavao u jakni i farmerkama svake zime jer je preterano bilo hladno jer je kuća ne završena. Radio na crno sa ćaletom na građevini još od 15e godine. Bio u bolnici par puta što zbog tuča, što zbog zdravlja.
Osnovna i srednja 5.00 prosek, morao sam fakultet da napustim sa prosekom 9.5 (budžet) da bih krenuo da radim jer nikakve prihode nismo imali. Radim dva posla paralelno, svi računi su rešeni uredno svakog meseca, sestra je na fakultetu i tu nema problema jer dovoljno zarađujem za sve. Sada kada su stvari bolje nego ikad što su bile, gore mi nikad nije bilo. Hronično umoran sa 25 godina.
Idem jednom nedeljno kod terapeuta a da moji ne znaju. Raspadam se, da se ne bavim sportom sa strane ko zna šta bi bilo samnom. Nemam jedno lepo sećanje od kako znam za sebe. Sport i teretana me drže u životu trenutno. Sada vi meni recite, čega dobrog ima kod nas?”, zapitao se on na kraju svoje ispovesti, koja je stvorila knedlu u grlu svima koji su imali prilike da je pročitaju.
Ako stepropustili...
