Bivši vlasnik: Rudnik Lece se prodaje za dva odsto realne vrednosti!

Prodaja rudnika, bila je najavljena za 26. avgust, javnim nadmetanjem, ali je  odložena zbog primedbi stečajnih poverilaca, firme „Moderano investments doo“, beogradske „Alta“ banke, firme „DEM-Hellas“ i vlasnika stečajnog dužnika Farmakoma MB, koje je uvažio Privredni sud u Valjevu.

„To što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da će se razmotriti mogućnost da rudnik kupi država je najpametniji i najpošteniji potez. Ja pokušavam da sprečim krađu rudnika i ako mogu kupim ga da ga ne uzme ‘mangup’ kao što je biznismen Velja Jovanović“, rekao je Bogićević za Betu.

Istakao je da je od 2006. do 2008. kupio 26 rudnika u stečaju u Srbiji, „skoro sve osim RTB Bora“, jer je shvatio kolika im je vrednost, ali da ih više ne treba prodavati privatnim firmama, već vratiti u državno vlasništvo.

Bogićević i firma DEM-Hellas imaju primedbu na procenu vrednosti rudnika, visoku cenu otkupa dokumentacije, iznos depozita i kratak rok od oglasa do javnog nadmetanja.

„Imajući u vidu specifičnost predmeta prodaje procenjena vrednost pravnog lica je neprihvatljiva i ispod granice realnog“, navodi se u njihovim primedbama, a slične primedbe su imali i ostali poverioci.

Bogićević je rekao da ima mnogo primedbi i da deo njih neće odmah saopštiti, ali da je jedna od najvažnijih ta što je vrednost rudnika podcenjena.

„Namerno je potcenjena vrednost rudnika kako bi pomogli Velji Jovanoviću koji je kupio, odnosno oteo na kriminalan način i Šabačku mlekaru iz sastava koncerna Farmakoma, da kupi i rudnik Lece. On, a ne stečajna upravnica Ljiljana Jovanović, vodi stečaj u rudniku Lece“, kazao je Bogićević.

Jovanović, kako je rekao, živi u Švajcarskoj, a trenutno je na Korzici i hoće da preuzme rudnik, „a hteo je i celu kompaniju Farmakom, ali nije bio sposoban za to“.

Šabačku mlekaru, po rečima Bogićevića, Jovanović je kupio tako što je podigao kredit od 13 miliona evra, zalogom mlekare, koju je platio sedam-osam miliona evra.

„Sada Jovanović u rudniku Lece vodi glavnu reč, odnosno njegovi ljudi iz mlekare, a stečajna upravnica Ljiljana Jovanović se ne pita ništa ili malo. Ona nije birana za stečajnog upravnika u Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, nego je postavljena. Ranije je izgubila licencu za stečajnog upravnika, ali kada je na red došla prodaja rudnika Lece vraćena joj je licenca i ona namešta uslove kupovine Velji Jovanoviću“, rekao je Bogićević.

Dodao je da „Jovanović potražuje od rudnika oko 18 milijardi dinara i hteo je da tim parama kompenzuje kupovinu rudnika, pa su uslovi javnog nadmetanja napravljeni tako da mu se smanji konkurencija“.

Rudnik je, prema rečima Bogićevića, procenjen na 75 miliona dolara, iako vredi oko 4,3 milijarde evra. Stečajna upravnica je, kako je naveo, odredila da otkup dokumentacije košta 1,1 milion evra, „što se nikada do sada nije desilo“.

Prema Zakonu o obligacionim odnosima, kako je dodao Bogićević, moraju da se poštuju i običaji, a treba imati u vidu i cenu otkupa dokumentacije za prodaju Univerzal banke od 350 evra.

Bogićević je istakao da u rudniku Lece, prema proceni Geološkog zavoda, ima 60 tona zlata, a kada se pomnoži ta količina samo sa cenom zlata, bez uzimanja u obzir prihoda od srebra, cinka i olova, kojih takođe ima u rudniku, vrednost rudnika je oko 4,3 milijarde evra.

Naveo je da je jedan od uslova javnog nadmetanja da je početna cena pola od vrednosti, što znači oko tridesetak miliona evra, a depozit je pola od početne cene, 13-14 miliona evra, „što je ogroman novac“.

Bogićević je rekao da zastupa i firmu DEM-Hellas u vlasništvu Branimira Tucakovića koji je onemogućen bolešću da odlazi u sud.

„Tucaković ima ugovor o zakupu rudnika Lece, stavio je hipoteku na rudnik, ali Jovanović upravlja rudnikom i njegovo obezbeđenje ne dozvljava da Tucaković preuzme rudnik“, rekao je Bogićević.

Dodao je da ne zna čime je Jovanović snabedvao rudnik i po kom osnovu potražuje 18 milijardi dinara ili oko 170 miliona evra, ali da je planirao da „prebije“ to potraživanje, kupovinom rudnika.

U procenu vrednosti rudnika, kako je rekao, nije ušla ni vrednost zlata u jalovini „koju Jovanović ne zna da preradi, a upravlja rudnikom od 2016-2017. godine“.

Primedbu, prema njegovim rečima, ima i Nebojša Šaponjić, koji takođe potražuje od rudnika izvesnu svotu novca zbog obavljenih usluga.

Firma koja je, prema rečima Bogićevića, procenjivala vrednost rudnika za pripremu prodaje je „neki institut koji nije kvalifikovan za taj posao“, jer po Zakonu o rudarstvu procenu vrednosti rudnika i jalovine može da uradi samo Geološki zavod iz Beograda koji je vlasništvu države, ali mu nije dat posao procene vrednosti rudnika Lece.

„Rudnik bi mnogo vredeo državi. Svi rudnici metala u Srbiji, osim RTB Bora su bili moji i svi su oteti, a vlast mi je oduzela svu imovinu i dala nepoštenim ljudima, a jedan od njih je Miki Aksentijević, kojima su dodeljena istražna i eksploataciona prava na većinu mojih rudnika, a nisu bili ni vlasnici zemlje, niti su imali pravo korišćenja zemlje“, rekao je Bogićević.

Dodao je da je Aksentijević „lice sa poternice jer ga traži Rumunija, a nekim rudnicima upravljaju sin Frenkija Simatovića i bivši zet Mila Đukanovića“.

„Oni su dobili 605 kvadratnih kilometara moje zemlje na kojima se prostiru rudnici za koje sam imao istražna i eksploataciona prava“, rekao je Bogićević.

Naveo je da je rudnik Lece, kada ga je iz stečaja kupio od države, bio potopljen i da je godinu dana ispumpavao vodu. On je rekao da je uradio studije uticaja na životnu sredinu u državnim institucijama, Geološkom zavodu, Rudarskom institutu i Rudarsko-geološkom fakultetu za svih 26 rudnika.

„Rudnik olova i antimona Zajača je bio u mom vlasništvu, pričali su da truje stanovništvo, što nije tačno. Sada njime upravlja Miki Aksentijević i ne radi jer ne dozvoljava stanovništvo“, rekao je Bogićević.

Ocenio je da „ne može da se priča kako radi neki rudnik ako nije urađena studija uticaja na životnu sredinu“.

„Za rudnik litijuma u Jadru ne postoji studija uticaja, jedni pričaju da će uništiti životnu sredinu, a drugi da neće. Ja sam prvi otkrio litijum kod Loznice jer sam imao 18 kompleta za bušenje, ali kada su mi rekli da treba da iselim pet-šest sela odustao sam jer nisam bio finansijski sposoban da to uradim, a nudio mi je i Rio Tinto da zajednički radimo“, rekao je Bogićević.

Dodao je da po njegovom mišljenju, „rudnik litijuma može i mora da radi za dobrobit države“.

Koncern Farmakom je, prema njegovim rečima, dok nije optužen da je nezakonito podizao kredite, ostvarivao godišnji izvoz u vrednosti od 450 miliona evra jer je u svom sastavu imao, osim Šabačke mlekare, fabriku akumulatora u Somboru, livinice u Požegi i Guči i poljoprivredno dobro „7. juli“ Debrc, koje je imalo najveći plastenik Evropi pod jednom konstrukcijom.

Na pitanje dokle je stigao krivični postupak zbog optužbe da je nezakonito dobijao kredite od Privrede banke, Bogićević je rekao da je Apelacioni sud poništo prvostepenu presudu Specijalnog suda, kojom je bio osuđen na pet godina zatvora, jer je dokazao da nije bilo zloupotreba prilikom uzimanja bankarskih zajmova, ne samo od te, nego i od drugih banaka, što je u izvešatju navela i Narodna banka Srbije.

On je rekao da očekuje oslobađajuću presudu jer nema dokaza da je bilo zloupotreba i „drugačija presuda nije moguća“.

Na pitanje da li će, ako bude oslobođen optužbi, tužiti državu i tražiti obeštećenje Bogićević je rekao da očekuje dogovor sa državom.