Četvoro leskovačkih penzionera-planinara trasiralo, učistilo i obeležilo pet pešačkih staza na Hisaru

Povela ih je ideja da pronađu pešačku stazu, alternativu onoj koja prolazi pored groblja, a onda se pred njima otvorio jedan potpuno nepoznati Hisar:

„Mislim da većina Leskovčana ni ne sluti kakve lepote krije ovo brdo, koje je, sada to znamo, mnogo veće nego što se vidi i zna. Želeli smo da, za potrebe brojnih akcija koje promovišu boravak u prirodi, šetanje i planinarenje, pronađemo stazu koja ne vodi pored groblja, posebno zbog najmlađih sugrađana, a ispostavilo se da će to biti tek početak naše avanture. Hisar nudi toliko mogućnosti šetačima, planinarima-amaterima, rekreativcima, ali i svima ostalima koji vole prirodu. Nije potrebno da putuju kilometrima do obližnjih planina, jer će im ovo naše brdo, tu nadomak ruke, ali van naselja, ponuditi sve što im je potrebno“, priča za Rešetku Svetlana Stojiljković, jedna od članica ove neformalne četvoročlane grupe.

Tako su, pre tri godine, ona i njeni prijatelji penzioneri, Ivan Stefanović, Dušan i Aleksandra Bulajić, svi članovi planinarskog društva, počeli istraživanje Hisara, a rezultat je impresivan. Trasirali su, očistili i obeležili pet pešačkih staza različite dužine.

„Kad se kaže Hisar, Leskovčani uglavnom pomisle na Repetitor, ali je on mnogo više i šire od toga. Recimo, zapadna strana je potpuno, za naše potrebe, neistražena i neiskorišćena. Tamo rastu predivne hrastove i bagremove šume, a mi smo nailazili i na potpuno neprohodne delove, koje su nas, zbog lijana, podsetile na amazonske džungle. Sa namerom da ne narušimo tu lepotu i divljinu, krčili smo rastinje tek u širini pešačke staze. Tako smo trasirali jednu od staza, koja izlazi pored kasarne u Sinkovcu“.

Najduža od pet staza meri 8 kilometara, a najkraća, namenjena deci i neambicioznim rekreativcima, oko 1.000 metara.

„Sve staze polaze iz parka Devet Jugovića, a najduža je Gradska staza. Njome se, preko Repetitora, spuštamo zapadnom stranom Hisara, tačnije njenim prelepim vrhom, prolazimo pored kasarne, zatim silazimo na jug prema Jajni i vraćamo na početnu kotu. Ono što smo, istražujući trasu, otkrili je česma Beli kladenac. To je potpuno specifičan objekat, u vidu spomenika, koji je Stojan Stojanović Mlinar napravio na svom imanju i namenio je svima koji tu prođu“.

Druga, Šumska, staza počinje na istom mestu i vodi pored ograde dečjeg vrtića. Već smo napravili improvizovane stepenice, a uskoro ćemo postaviti i tablu sa informacijama. Ona vodi naviše ka Repetitoru, skreće širokim travnatim putem i gore prema Repetitoru, a onda nazad. Kružna je i dugačka 3 kilometra.
Treća staza je nastavak Šumske i vodi šumom neposredno ispod Repetitora, skreće prema Sinkovcu, izlazi kod kasarne i vodi nazad do starta. Dugačka je šest kilometara.
Četvrta staza je namenjena najmlađim zaljubljenicima u prirodu. Od vrtića se izlazi do prve krivine na putu ka Repetitoru i nazad.
Peta staza je, ustvari, prečica za Repetitor, koja se odvaja od druge i još uvek nije izmerena.

Trasiranje, u ovom slučaju, kaže Svetlana, podrazumeva višemesečno istraživanje, zatim uklanjanje rastinja i grana, čišćenje od raznovrsnog smeća, a potom obeležavanje, ucrtavanjem karakterističnih planinarskih oznaka, ali na kratkim razdaljinama da ih mogu pratiti svi šetači.

I kad je višegodišnji napor trebalo da bude krunisan javnim predstavljanjem, 8. februara, isprečilo se vreme. Prognoza kaže da će tog dana padati kiša, a takve prilike bi umanjile potpuni doživljaj. Prezentacija je odložena, a zaljubljenici u prirodu će o novom datumu biti blagovremeno obavešteni.

S. Stojiljković