Crna Trava zvanično vodi politiku vraćanja porodica u ovu opštinu, koja već duže vreme vodi borbu sa opadanjem nataliteta. Kada neka porodica odluči da živi u ovom mestu, dobija kuću ili stan, ne na poklon, već isključivo na korišćenje sve dok ima prebivalište u Crnoj Travi. Međutim, da u praksi nije baš tako, odlučila je javno da progovori Tamara Perović.
Tamara Perovic je novinarka, supruga , majka petoro dece i autorka bloga ,,Tamama“. Iako rođena Beograđanka, pre nekoliko godina odlučila je da se preseli sa sinom u Crnu Travu, gde upoznaje muža i gde zajedno nastavljaju da žive i odgajaju sada već petoro dece. Pored ljubavi spojila ih je i želja za velikom i srećnom porodicom u kojoj će odzvanjati samo dečiji smeh.
Četvoro od petoro njene dece rođeno je u Leskovcu. Sadašnje leskovačke porodilje mogu da joj budu zahvalne zato što je zajedno sa mamama iz cele Srbije pokrenula akciju prikupljanja opreme za bebe i porodilje koju je donirala leskovačkom porodilištu.
Njena humanitarna aktivnost nije izostala ni u Crnoj Travi. Radila je na planovima za poboljšanje kvaliteta života dece u ovoj opštini, poput sakupljanja donacija i deljenja novogodišnjih paketića ili planiranja raznih društvenih događaja i obrazovnih radionica za mališane, jer toga u Crnoj Travi nema.
Reklo bi se da je ovo idealna porodica za život u mestu gde se godišnje ponekad ne sklopi nijedan brak, a mnoge škole su zatvorene, gde realno živi oko 500 stanovnika (iako zvanične brojke kažu tri puta više, ali dve trećine je rasuto po obližnjim gradovima), gde struje zimi nema i po tri dana, a ni signala na mobilnim telefonima.
Ipak, ovoj sedmočlanoj porodici nikada nije dodeljen obećavani krov nad glavom. Na putu do njega bilo je toliko prepreka, da su vremenom stekli utisak da ova opština zapravo ima politiku za teranje porodica odatle , a ne njihovo vraćanje.
Kap je prelila čašu i ova hrabra majka odlučila je da ustane i otvoreno ispriča javnosti sa kojim problemima se njena porodica u ovoj opštini sreće.
Agonija koja traje
,,Pre tri godine, ili četiri, u jednoj zgradi u centru bilo je pet nedovršenih stanova i opština je dobila sredstva od države da te stanove završi, adaptira i dodeli porodicama koje su se vratile da žive u Crnoj Travi“, započinje svoje izlaganje Tamara Perović i nastavlja: ,,Čekali smo tri godine, i kada nam je prekipelo, odselili smo se u Jagodinu“.
U Jagodini su iznajmili kuću, počeli novi život, ali i izgubili novčanu pomoć za bebu koju su dobijale od Opštine Crna Trava.
,,Zvali su nas iz MUP-a da proveravaju gde smo i zašto se nismo odjavili iz Crne Trave. Vršen je pritisak za nas“, uplašeno nastavlja priču i dodaje da su ih zvali dva puta.
Kada su konačno odjavili prebivalište, raspisan je konkurs za dodelu stanova u pomenutoj zgradi, ali su svi stanovi, po njenoj tvrdnji, dodeljeni porodicama koje su već živele u opštinskim stanovima, samo su sada preraspoređene u jednu zgradu.
U međuvremenu, iako su im se kockice u Jagodini složile, početkom epidemije, vođena strahom, porodica se seli ponovo u Crnu Travu u potrazi za izolacijom i mirom.
Iznova dobijaju obećanja u vezi sa stanom, ali opet stana nije bilo, a obećanja ostala su samo to.
Kako im je sugerisano da nađu pripremeno mesto za život, Perovići iznajmljuju staru kuću, gotovo ruiniranu ,,loših zidova, beton u kuhinji, ali bila je blizu škole i to je presudilo. Umesto jednog godisnjeg doba proveli smo u njoj godinu dana i nama u toj kući počne da se ruši plafon. Bukvalno posle ručka deo plafona pao je na nas. Sreća je da su se deca već odmakla od stola“ uznemireno se priseća Tamara.
Uplašena i beznadežna, majka uzima decu i odvodi privremeno na sigurno kod svojih u Beograd, dok muž ostaje da nastavi borbu, jer su u međuvremenu konkurisali za državne subvencije za kuću na selu. No, prilikom boravka kod njenih, njoj ukidaju i dečije dodatke od opštine.
,,Naime, razlog je bio to što je služenica koja je zadužena za dečiji dodatak išla do kuće u kojoj stanujemo i nije me bilo kući“, objašnjava Tamara.
,,Igrom slučaja za te stvari je zadužen načelnik opštine, igrom slučaja za konkurs za procenu kuće i izlazak na teren sa proceniteljem je zadužen načelnik opštine. Ista osoba je išla na procenu kuće u kojoj ćemo živeti i ista osoba istovremeno mi je ukinula dečije dodatke iz razloga što ,,ne živim tu“. Šta više da kažem“, pita se ogorčeno ona.
Kap koja je prelila čašu
Ako stepropustili...
Izrevoltirana i besna, Tamara je istog trenutaka sa petoro dece sama došla autobusom za Crnu Travu i otišla na razgovor sa načelnikom. Ipak, razgovorom je bila zatečena.
,,Načelnik misli da smo privilegovani i da mislimo da na kontu dece neko nešto treba da nam da. To nije tačno, ja nisam svoju decu rodila da bi mi neko nešto dao. Kada sam pitala kako stoje stvari sa procenom kuće, rekao je mi je – Znate kad cete ceniti kucu, kada je budete kupili, sagradili, pozidali, jer ovo sto se pokloni, to se ne ceni.“
U toku razgovora joj je predočeno da može da uloži žalbu na ukidanje dečijeg dodatka, da će žalba najverovatnije biti usvojena, međutim, u obavezi je da se javi svaki put kada napušta Crnu Travu, bilo da odlazi na putovanje, kupovinu u obližnji grad, posetu roditeljima – ,,Zar se to ne kosi pravom na slobodu kretanja“ – pita se Perović.
Tokom istog razgovara ostala je zatečena nizom nelogičnosti koje je izrekao načelnik.
,,Načelnik ne čita mailove, tako da građani ne mogu ovim putem da mu obrate. I načelnika ne zanima šta radi predsednik opštine i kojim predmetima se bavi, iako bi trebalo da sarađuju“, ističe Tamara.
Nismo jedini
Nemoćnoj i beznadežnoj, ovoj majci jedino je preostalo da pokuca na vrata javnosti i medija i pokuša da dopre do onih koji se bave njenim egzistencijalnim pitanjem. Ali i ne samo njenim.
,,Ovde ima mnogo porodica kao što smo mi, neki su se odselili, neki i dalje žive ovde. Ne želim da mislte da je ovo samo zbog nas, jer nije, nismo jedini, i dižemo glas u ime svih porodica ovde koje se suočavaju sa istim problemom“, zaključuje Petrović.
Na kraju priče, poziva medije da se uključe u ovu situaciju i javno postavlja pitanje Opštini Crna Trava – Kako se koristi budzet za podsticanje nataliteta i vraćanje porodica na selo i zašto se porodice koje žele da žive tamo vraćaju nazad?
Tamara Jovanović
Pa gospodo iz Resetke pomognite gospodji i dodelite joj jedan pogolem stan od 100m2, samo ne nakude zatvor i ka Vucje vec u Beograd i bice zadovoljna, ili se obratite Spiricki ili vec Perisicki e one ce vam resiti problem.
Težak si majmun !!!
Ti jesi Leslovĉanim ali si i Bugarin.