Akademski plenum upozorio je na, kako navode, ozbiljnu nedoslednost u načinu obračuna penzija u Srbiji, tvrdeći da sadašnji model sistematski umanjuje iznose budućih penzija većine zaposlenih.
Prema formuli Fonda PIO, visina penzije zavisi od bruto osnovice zarade (odnosno neto iznosa na koji su plaćani doprinosi) i prosečne zarade u Srbiji. Problem, kako ističu iz Plenuma, nastaje zbog ograničenja najviše mesečne osnovice za plaćanje doprinosa, koja za 2025. godinu iznosi 5.610 evra.
„Zaposleni sa većim primanjima plaćaju doprinose samo do tog iznosa, dok se na ostatak zarade ne uplaćuje ništa u penzioni sistem“, navodi se u saopštenju.
Kao ilustraciju navode menadžere sa platama od 20.000 evra mesečno, za koje poslodavci uplaćuju doprinose samo do 5.610 evra, dok se na preostalih 14.390 evra ne plaća ništa u PIO fond. Na taj način, objašnjavaju, visoke zarade ulaze u statistički prosek koji objavljuje Republički zavod za statistiku, iako se doprinosi na te iznose ne plaćaju.
„Tako se statistički prosek zarada veštački povećava, pa je zvanični podatak za avgust 2025. godine 105.590 dinara, dok realna prosečna plata – zasnovana na osnovicama na koje se zaista uplaćuju doprinosi – iznosi znatno manje“, ističe Plenum.
Primer prosvetnog radnika pokazuje razliku od čak 43 odsto
Na primeru prosvetnog radnika sa visokom stručnom spremom i platom od 100.000 dinara, Akademski plenum je pokazao da bi, prema sadašnjoj formuli, njegova penzija iznosila oko 61.800 dinara.
Međutim, ako bi se koristila realna prosečna zarada (oko 74.000 dinara), penzija bi iznosila oko 88.000 dinara – što predstavlja razliku od 43 odsto.
„To znači da sadašnji model sistemski umanjuje penzije budućih penzionera“, navode iz Plenuma.
Predložena rešenja: izmena statističke metodologije ili ukidanje ograničenja doprinosa
Akademski plenum predlaže dva moguća rešenja za ispravljanje nepravde:
-
Da Republički zavod za statistiku počne da objavljuje prosečnu bruto osnovicu na koju su uplaćeni doprinosi, koju bi Fond PIO koristio u obračunu penzija.
-
Da se ukine ograničenje petostrukog iznosa prosečne neto zarade kao gornja granica za plaćanje doprinosa, čime bi se doprinosi plaćali na celokupnu zaradu.
„Dok se to ne promeni, većina zaposlenih će nastaviti da dobija penzije manje nego što su svojim radom i uplatama zaslužili. Samo ujednačavanjem metodologije i ukidanjem diskriminatornih ograničenja, penzioni sistem može postati transparentan, pravičan i održiv“, zaključuje Akademski plenum.
