Da li je Leskovac postao prestonica ilegalne trgovine BUP-om? Rešetka traži odgovore

Autori pisma, koji se predstavljaju kao „grupa roditelja“, tvrde da je buprenorfin, među korisnicima poznat kao „BUP“, postao jedan od najtraženijih narkotika na ulicama Leskovca, te da su pojedinci na njegovoj preprodaji stekli značajnu imovinu.

„Mi smo grupa roditelja koja opet prolazi pakao – prvo sa heroinom, sada sa bupom, a više nemamo kome da se obratimo“, navodi se u dopisu dostavljenom redakciji.

Zbog ozbiljnosti iznetih tvrdnji, Rešetka je od Policijske uprave Leskovac zatražila zvanične odgovore na niz pitanja koja se odnose na eventualnu ilegalnu trgovinu buprenorfinom, broj procesuiranih slučajeva, postojanje organizovanih grupa, saradnju sa zdravstvenim ustanovama, kao i procene o rasprostranjenosti ovog problema na jugu Srbije.

Autori pisma tvrde da je buprenorfin, lek koji se koristi u lečenju zavisnosti od opijata, za mnoge pacijente predstavljao spas, ali da je istovremeno postao predmet navodne zloupotrebe i nelegalne trgovine.

U dopisu se iznose i tvrdnje da su pojedinci tokom godina navodno ostvarili značajnu finansijsku korist preprodajom ovog leka, kao i da u određenim slučajevima u ceo proces mogu biti uključeni članovi porodica ili osobe koje imaju status pratilaca korisnika terapije.

Međutim, sve navedene tvrdnje za sada su isključivo navodi iz anonimnog pisma i nisu potvrđene od strane nadležnih institucija.

Šta je buprenorfin i zašto se zloupotrebljava?

Buprenorfin je lek koji se koristi u terapiji lečenja zavisnosti od opijata, prvenstveno heroina. Njegova svrha je da ublaži simptome apstinencijalne krize i smanji potrebu za korišćenjem teških opijata.

Međutim, stručna literatura upozorava da i sam lek poseduje značajan potencijal za razvoj zavisnosti, posebno kada se koristi mimo lekarskih uputstava ili u većim dozama.

Iako je namenjen lečenju, buprenorfin deluje na opioidne receptore u mozgu i može izazvati:

• osećaj euforije i zadovoljstva,
• razvoj fizičke i psihičke zavisnosti,
• jaku žudnju za novim dozama,
• ozbiljne apstinencijalne simptome nakon prestanka korišćenja.

Posebno je opasna kombinacija sa alkoholom i benzodiazepinima, jer može izazvati respiratornu depresiju, odnosno usporeno i otežano disanje, što u pojedinim slučajevima može imati i smrtonosne posledice.

Posledice zloupotrebe: od zavisnosti do crnog tržišta

Prema podacima stručnjaka za bolesti zavisnosti, dugotrajna zloupotreba buprenorfina može dovesti do teške fizičke zavisnosti, poremećaja ponašanja, socijalne izolacije, finansijskih problema, kriminalnih aktivnosti radi nabavke leka, gubitka interesovanja za porodicu, posao i svakodnevne obaveze.

Među najčešćim pokazateljima zavisnosti navode se pribavljanje leka bez recepta, obilazak više lekara radi dobijanja dodatnih doza, laganje o zdravstvenom stanju, kupovina leka na ulici, mešanje sa drugim psihoaktivnim supstancama, zanemarivanje porodice i posla.

Stručnjaci upozoravaju i da je apstinencijalna kriza kod buprenorfina često dugotrajna i veoma teška, zbog čega se mnogi korisnici vraćaju supstanci i nakon pokušaja odvikavanja.

Rešetka je već pisala o drogi iza zatvorskih zidina

O mogućim zloupotrebama buprenorfina Rešetka je ranije izveštavala kroz ispovest bivšeg osuđenika koji je tvrdio da su BUP i marihuana lako dostupni u Okružnom zatvoru u Leskovcu.

„Glavni diler droge u leskovačkom zatvoru za dva dana zaradi celu ministarsku platu“

On je tada izneo ozbiljne optužbe da se droga unosi preko pošiljki zatvorenicima i da pojedini zatvorski službenici navodno zatvaraju oči pred takvim aktivnostima.

Prema njegovim tvrdnjama, tableta buprenorfina koja se na ulici prodaje za oko 1.000 dinara, iza zatvorskih zidina dostiže cenu i do 14.000 dinara, zbog čega pojedini zatvorenici ostvaruju ogromnu zaradu.

„Komandiri odlično znaju ko prodaje robu. Tačno se vidi iz kojih ćelija leti roba na teren, ali se mnogi prave da ne vide“, tvrdio je tada ovaj bivši osuđenik.

Njegove navode tada nije bilo moguće nezavisno potvrditi, ali novo anonimno pismo otvara pitanje da li je problem daleko širi i da li se ilegalna trgovina buprenorfinom odvija i van zatvorskog sistema.

Pitanja koja čekaju odgovor

U dopisu koji je dostavljen redakciji navodi se da pojedinci navodno koriste legalno propisanu terapiju kako bi deo lekova završio na crnom tržištu, dok se kao potencijalni učesnici u lancu pominju i članovi porodica korisnika terapije.

Za sada su to isključivo tvrdnje iz anonimnog pisma koje nije moguće nezavisno potvrditi.

Upravo zato je Rešetka od Policijske uprave Leskovac zatražila odgovore na ključna pitanja:

• da li policija raspolaže podacima o ilegalnoj preprodaji buprenorfina na teritoriji Leskovca;
• koliko je u poslednjih pet godina evidentirano krivičnih dela i prekršaja povezanih sa ovim lekom;
• da li su sprovođene posebne akcije usmerene na suzbijanje ilegalne trgovine buprenorfinom;
• postoje li operativna saznanja o organizovanoj preprodaji preko osoba koje su zvanično na terapiji;
• da li su evidentirani slučajevi u kojima su članovi porodica ili pratioci korisnika učestvovali u prodaji leka;
• koliko je osoba procesuirano zbog neovlašćenog prometa buprenorfina;
• da li postoji saradnja policije sa zdravstvenim ustanovama i apotekama u kontroli eventualnih zloupotreba;
• da li su proveravani navodi da deo terapije završava na crnom tržištu;
• koliko je tržište buprenorfina rasprostranjeno u Leskovcu u poređenju sa drugim gradovima Srbije;
• da li postoje podaci o organizovanim grupama koje su eventualno ostvarile značajnu imovinsku korist preprodajom ovog leka.

Od policije je takođe zatraženo pojašnjenje koliko je teško dokazati nelegalnu prodaju buprenorfina, imajući u vidu da korisnici ovog leka uglavnom poseduju validnu medicinsku dokumentaciju i recepte, kao i da li postoje zakonske ili proceduralne prepreke koje otežavaju otkrivanje i procesuiranje ovakvih slučajeva.

Odgovore policije objavićemo čim stignu u redakciju.

Napomena: Redakcija za sada ne može da potvrdi navode iz anonimnog pisma, niti da utvrdi njihovu tačnost bez zvaničnih podataka nadležnih organa. Zbog toga se svi izneti navodi prenose kao tvrdnje autora dopisa, a ne kao utvrđene činjenice.

D.Marinković