Trenutno smo svi u velikoj dilemi: primiti “famoznu” vakcinu ili ne… Tačnije, primiti NEKU I KOJU… Bitka bez kraja i pobednika.
Svedoci smo da su se decenijama unazad bitke sa bolestima dobijale jedino uz pomoć neke od vakcina. Razlika je u tome što je u ono vreme postojala JEDNA vakcina za trenutnu muku.
Da se pre nekoliko meseci pojavila vakcina JEDNA vakcina protik COVID-a, ubeđen sam da bi je svi primili do sada. Dakle, napraviš vakcinu koja se zove ĐOKICA i svi primimo ĐOKICU!
Ovako, i sam sam u nedoumici koju bih primio, jer umesto da nam olakšaju život, farmaceutska industrija (čitaj mafija – prim. autora) rešila je da nam zagorča ionako težak život sa koronom, puštajući u opticaj vise razlicitih “cijepiva” sa različitim dejstvima i drugačijim imenima, a sve to sa samo jednim svrhom – KO ĆE VIŠE PARA DA ZGRNE.
I ajd’ sad, budi pametan, pa odluči koju ćeš da primiš…
Koliko samo puta u životu dizemo ruke od nečeg što je važno? Kažemo sebi OVO JE VECE OD MENE, OVO NIJE VREDNO MOJIH ŽIVACA. Povučemo se… Odemo slomljeni, ubeđeni da ne vredi boriti se. Možda su i neke bitke unapred izgubljene. Ali bolje je i poginuti u nekoj od njih nego negde u polumraku sažaljevati sebe ili druge. Nismo propali sve dok se borimo. Kraj je izvestan, samo ako ga prihvatamo. Neke se bitke dobijaju na juriš, a neke samo rovovskom borbom. Neke bitke traju zauvek. Bitno je samo da uđemo u njih, da im pokažemo da se nismo predali. Vredi boriti se za ono sto je naše, za ono u šta verujemo.
Izađi na crtu samom sebi, jer ništa nije vrednije od tvog života. A Bil Gejts, veruj mi, ima i prečih obaveza nego li da čipuje moju babu iz Cernicu.