Ona je podržala Ekološki ustanak u Srbiji, studentima u Niš donela štrukle, plakala gledajući njihove rane. Do detalja je proučila Domovinski rat i pisala o zločinima obe strane. Pored čuvenog strica zavolela je sport, a svoju decu uči tome da ljude, od onih drugih, dele samo dve stvari: milosrđe i ljubav.
Kroz intervju nedelje za Rešetku, upoznajte novinarku i Green peace aktivistkinju, Ivu Anzulović.
Otvoreno o svemu, “pucajte kolegice“
Sreća, pa naš prvi razgovor, zbog lošeg interneta u hotelskoj sobi u Nišu, prošle nedelje, nije uspeo, jer bih bila uskraćena za utiske sa vremenskom distancom, kad se poslože i očiste od euforije i posledica umora:
– Jedino što mi nije prijalo je neudobni krevet (smeh). Sve ostalo, od atmosfere, organizacije, energije, ljudske topline…..divno i nezaboravno. Drago mi je da je moj 20-togodišnji sin bio sa mnom, jer sam utvrdila da deli moj stav i uverenja. Početna nelagoda, jer je prvi put u Srbiji, raspršila se čim smo seli u prvi kafić. Taj mir, taj osećaj pripadnosti velikoj grupi čestitih i hrabrih ljudi, su i za mene, a posebno za njega, bili važno životno iskustvo.
Studente u blokadi naziva “cicibanima“ i smatra da mladi ljudi, koji podnose toliku žrtvu, zaista veruju i čine sve za ostvarenje ideje o pravednijem i uređenijem društvu:
– Stajala sam tamo u medicinskom kampu, gledala njihova krvava stopala, uganuća, iscrpljenost i sve vreme sam plakala. To je majka u meni reagovala na patnju te dece, koju od njih niko nije tražio, niti očekivao. Ispratila sam početak protesta ispred FDU-a, bila na blokadi mostova u Novom Sadu, došla u Niš da ih dočekam iz bezbroj pravaca. Gledala sam jednu autentičnost, jednu pravednost i jednu posvećenost. Potpuno sam fascinirana, a nekoga u mojim godinama i nije baš lako zadiviti.
Na pitanje “čime su je kupili“, odgovara kontrapitanjem: Šta moja i prethodne generacije ostavljju svojim potomcima:
– Ostavljamo im 60% izumrlih životinjskih vrsta, kiselo more, nuklearku “Fukušima“, koja se izlila do zapadne obale Amerike, zagađen vazduh. Kao Green peace aktivistkinja znam podatke, koje nećete čuti u medijima ni u Hrvatskoj, ni u Srbiji. Kako reče Bjelogrlić u Novom Sadu: naša generacija deci ne može držati govore. Može se samo ispričat. Poput planete globalno, ostavljamo im i svaku od država pojedinačno, sa svim anomalijama, balastima prošlosti i mržnjom. Umesto da hrvatski, srpski i bosanski narod, koji deli, ne samo isti prostor, već jezik, mentalitet, običaje, kulturu i istoriju, te činjenice iskoriste za bolje razumevanje i kvalitetniju saradnju, mi nastavljamo sa optužbama, netrpeljivošću i prozivkama. Za rat su, kao i za ljubav, potrebne najmanje dve strane. Nadam se, ipak, da su ovi mladi ljudi, a činjenice govore da tako i biti, spremni za prevazilaženje razlika i gradnju mostova.
Priznaje da je iz “desničarske obitelji“, te da je sama morala da ruši predrasude, što joj je donelo novu armiju hejtera sa obe strane:
– U Srbiju sam prvi put došla 2019., kada je počela borba protiv iskopavanja litijuma, potom sam ispratila Ekološki ustanak, upoznala se sa Ćutom, govorila na protestima. Već tada sam u režimskim medijima u Srbiji registrovana kao “ustaškinja“, koja dolazi da ruši vlast. Meni je samo bilo bitno da se istina o potencijalnim ekološkim akcedentima proširi, da ljudi shvate kakvu oni opasnost nose i da podržim borbu protiv toga. I pre nego što sam kročila na tlo Srbije, u Hrvatskoj sam okarakterisana kao “ljubiteljka Srba“, zbog mog zalaganja da se istina o zločinima u Domovinskom ratu otkrije i čuje.
U svojoj koži se, kaže, oseća sjajno i nema problem sa tim šta pojedinci, makar i iz vrha bilo koje vlasti, misle o njoj:
– Pretpostavka da neko uopšte sedne sa mnom za sto i počne razgovor o zločinima, jeste da je do detalja upoznat sa Domovinskim ratom. Mimo toga, ne želim razgovarati. Ne da mi se upuštati u priču sa needukovanim ljudima, opterećenim cenzurom iz 90.-tih. Sve sam proučila i zaključila: nisu nas opljačkali Srbi, nego Hrvati, pa kad se moja država pomiri sa tim, pomerićemo se s mrtve tačke. Dotle, mogu slobodno da me ne vole. Vaspitana sam da se prvo mora počistiti ispred svog dvorišta, a onda ispred komšijskog. Kad budu rešeni brojni zločini hrvatske vojske nad srpskim i bošnjačkim civilima, znaću da smo konačno raščistili sa prošlošću. Svaki zločin ima ima i prezime. Nema kolektivne krivice naroda. Neka istovremeno Srbi i Bošnjaci čiste u svom dvorištu. Samo tako oslobođeni možemo dalje. U suprotnom ćemo zauvek završiti u “slepom crevu Evrope“.
Mladi u našim državama, kaže i raduje se tome, mnogo manje su opterećeni mračnom istorijom. Zato oni predstavljaju budućnost, kakvu želi da podrži.
Dolazi i u Beograd, 15. marta.
– Ovoga puta vodim svoju ćerku. Spremile smo majice, po dogovoru ćemo napraviti štrukle i dolazimo. Unapred se radujem što ćemo svedočiti istoriji, jer sam čula da će to biti jedan od najvećih, ako ne i najveći građanski skup ikada u Beogradu. Nemam nikakav strah, niti osećam nelagodu. Verujem da se ljudima sa čistom energijom i željom, ne može desiti ništa loše. To sam rekla i u intervjuu za BBC, koji će uskoro biti objavljen. Ako su težnje za nečim iskrene, žudnja za pravednijim društvom i uređenijom državom ojačana voljom građana, a za borbu izabran način kakav priliči civilizovanim i obrazovanim ljudima, ne vidim kako bi jedan Hrvat, mogao biti protiv toga. Makar se sve dešava u “omraženoj“ Srbiji.
Od rođaka, čuvenog zagrebačkog komentatora, Vladimira Anzulovića nasledila je ljubav prema sportu, borbenost, uspornost i osećaj za fer plej.
Ako stepropustili...
Kad se protesti završe, nastaviće da piše o ekologiji i da se bori za očuvanje životne sredine, da se, kaže, ne bismo stideli pred svojim potomcima.
S.Stojiljković
Carica isto mislimo voleo BiH takve da upoznamo. Što više takvih iz Srbije i Hrvatske
❤️
Svaka cast Iva! Veoma mi je drago da ima ljudi koji veruju i podrzavaju prave vrednosti!
Pa,draga Iva,dobro došla u Beograd 15.03.
Ti i tvoja princeza ćete sigurno skupiti pregršt pozitivnih utisaka❤️