Procenjuje se da u Srbiji ima čak 20.000 nezavršenih objekata, iako Zakon predviđa i početak i završetak gradnje. Da bi nesavesne investitore naterala da završe započeto, država je odlučila da svi koji su do 11. septembra 2009. dobili građevinske dozvole imaju još četiri godine da ih završe i pribave upotrebne dozvole.
Najviše nezavršenih objekata sa građevinskom dozvolom dobijenom i pre 2009. nalazi se u prestonici. Mnogi objekati su napušteni, a inspekcija nema mogućnost da reaguje, jer u većini građevinskih dozvola rok za završetak nije preciziran.
“Imate gradilišta koja su rađena bez građevinske dozvole, imate problem sa imovinom, negde imate problem sa finansiranjem, negde imate problem sa prenamenom pošto je investitor otišao pod stečaj… država tu može mnogo da uradi. Prva stvar je da ne možete ući u veliku investiciju ako nemate obezbeđeno finansiranje”, rekao je prof. Dragan Buđevac sa Građevinskog fakulteta.
Stručnjaci poručuju da bi zakonom trebalo naterati investitore da započete objekte završe. U sređivanju mape nezavršenih objekata mogla bi da pomogne evidencija u kojoj je navedeno kome je Grad dodelio lokacije i građevinsku dozvolu za gradnju.
“Problem brojnih napuštenih gradilišta je zapravo posledica različitih zakona i najčešće neefikasne lokalne samouprave i po nekad komplikovanih sudskih sporova da se nekom oduzme lokacija. Po nekoj statistici verovatno negde oko 100.000 neizgrađenih stanova je ostalo u planovima”, navela je arhitekta Branka Bošnjak.
Sada su na potezu lokalne samouprave. Prvi korak je popis gradilišta kako bi se došlo do tačnog broja poslovnih i stambenih objekata zaraslih u korov. Nakon toga i slanje rešenja o porezu na imovinu onima koji ne ispunjavaju obaveze.
“Porez je jedan od mehanizama koji potera ljude ako ne završe objekat i dobije se rešenje za plaćanje poreza na imovinu. Taj objekat ne donosi nikakav prihod, znači ne koristi se za namenu”, kaže Biljana Trifunović, poreski konsultant.
U resornom ministarstvu tvrde da su vlasnici nezavršenih objekata sada u obavezi da ih završe i pribave upotrebnu dozvolu. Ukoliko u naredne četiri godine to ne urade, nadležni organ koji je izdao prvu građevinsku dozvolu mora da donese rešenje kojim utvrđuje prestanak njenog važenja.
“To rešenje se dostavlja nadležnoj građevinskoj inspekciji i to je sankcija odnosno jedina kazna koja je dalje u postupku inspekcijskog nadzora za takav objekat kao za svaki drugi bespravni objekat”, rekla je Aleksandra Damnjanović iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
Izmene zakona odnose se isključivo na objekat i ne zadiru u vlasnička prava na građevinskom zemljištu.
“Jedina sankcija za nepoštovanje ovih odredbi odnosno za nekog ko nema nameru ili fizički nije u mogućnosti – jer je firma otišla je u stečaj, prestala je da postoji”, jeste praktično rušenje objekta po isteku roka od četiri godine – navela je Damnjanovićeva.
Primer savesnog i odgovornog građevinarstva može da bude Italija, u kojoj problem višegodišnjih napuštenih gradilišta praktično ne postoji. Posle predviđenog roka za završetak gradnje, bez obzira na to da li je objekat gotov, investitor plaća gradsku rentu i porez na imovinu.
