General Ratko Mladić, bivši komandant Vojske Republike Srpske, osuđen je pravosnažno pred sudom u Hagu na doživotnu kaznu zatvora zbog ratnih zločina u Bosni. To je vest koja je obeležila prošlu nedelju.
Ja sam u mislima ponovo proživljavao ’90-te godine i postavljao sebi ista pitanja: na koji način je sav taj užas mogao biti izbegnut i kako je bilo moguće da se oficiri JNA, nekada oličenje čuvara mira, slobode, bratstva i jedinstva, preko noći pretvore u sopstvenu suprotnost?
Jugoslovenski komunisti nisu bili demokrati, ali su bili za internacionalizam i uspeli su da očuvaju međunacionalni mir znatno duže nego i jedna druga politička opcija.
Prosečnom Jugoslovenu su mir i dobra plata bili prva i druga stavka na listi životnih prioriteta.
Političke slobode: sloboda govora, sloboda udruživanja i višepartijski sistem su bili manje bitni.
Međutim, dobra plata i solidan životni standard podrazumevaju solidnu ekonomiju, a ona na duže staze podrazumeva prisustvo privatne svojine i inicijative, slobodno tržište i konkurenciju.
Svega toga nije bilo pa smo morali da živimo na „kredit“ još neko vreme dok nije došao trenutak da se dugovi vraćaju.
Tada su jugoslovenski komunisti došli do raskrsnice: ili će priznati svoje političke greške i ekonomiju i društvo menjati iz korena po uzoru na razvijeni svet ili će nastaviti po starom?
Sem slovenačkih komunista, većina ostalih je nastavila po starom.
Velika ekonomska kriza je izazvala ekonomski nacionalizam i talas protekcionizma, a on politički nacionalizam.
Lakše je bilo svoju odgovornost pripisati drugome.
Komunisti su se preko noći odrekli komunizma i postali glasni nacionalisti i tihi kapitalisti.
Nacionalizam je imao zadatak da nacionalna odanost nadjača klasnu solidarnost.
Potom da osiromašenu, buntovnu klasu radnika i seljaka transformiše, obuzda i ugradi u hipnotisanu naciju zajedno sa njenim eksploatatorima.
Krajnji cilj je bio otklanjanje opasnosti od korenitih političkih promena i ostajanje istih političkih elita na vlasti.
Hipnotisani narod je zaboravio na reči Marksa:
„Obespravljeni radnici nemaju domovinu. Od njih ne možete uzeti ono što nemaju.
Za porobljene narode nacionalno oslobadjenje od stranog eksploatatora je samo prva faza oslobađanja. Druga i konačna faza je socijalistička revolucija i oslobadjenje od domaćeg eksploatatora“, i reči Lenjina:
„Komunisti se bore protiv svog, a šovinisti protiv tuđeg nacionalizma.“
Da li nacije žive u odgovarajućim kompaktnim geografskim područjima da se nacionalne države mogu stvoriti tako da im se granice poklapaju?
Ako stepropustili...
Svaka od SRFJ republika je i sama bila etnički mozaik, baš kao i SRFJ.
I kao što su Hitler i Himler, a kasnije i Milošević i Tuđman, shvatili, jedini način da se stvori jedinstvena nacionalna država jeste program etničkog čišćenja.
Danas u Srbiji i ostalim bivšim jugoslovenskim republikama postoje samo 2 nacije: bogati i siromašni.
Evolucija srpskog nacionalizma je na svom vrhuncu, a posledica je vladalac koji ne vlada samim sobom.
Vreme je da našu sudbinu vratimo iz njegovih u naše ruke!
U zimu 1991-1992, u blatu slavonskih polja u okolini Vukovara, uvideo sam da ne postoje ni mrtvi Srbi ni mrtvi Hrvati, već samo mrtvi ljudi, suvi i žuti u licu.
Shvatajući da su živi i mrtvi toliko slični, poverovao sam u mogućnost izgradnje jednog boljeg društvenog poretka.
Odlučio sam da ne budem samo pasivni posmatrač već neko ko će pomoći da reči: Balkan, balkanski i Balkanizacija, promene svoju negativnu konotaciju i ne budu simbol nasilja, nekulture, genocida i zločina.
Morao sam da proučim raznoliko štivo da bih razumeo zašto ljudi ratuju do samouništenja.
Morao sam da siđem do dna svoje tuge i da se tu dovoljno dugo zadržim dok ne shvatim ljudsku prirodu.
Morao sam da se vratim na sam početak.
Postoje dve dominantne teorije o postanku čoveka.
Religija tvrdi da nas je sve stvorio Bog počev od naših praroditelja: Adama i Eve.
A nauka tvrdi da smo nastali evolucijom od neke posebne vrste čovekolikih majmuna.
Savremeni čovek je navodno nastao negde u Istočnoj Africi pre oko 200 000 godina. Nekoliko hiljada prvih ljudskih bića se umnožilo i naselilo Zemlju.
Različiti geografski uslovi, međusobna udaljenost i izolovanost su za posledicu imali da od različitih grupa ljudi nastanu narodi tj. plemena ili na grčkom – etnije. Etnija – (grčki: ethnos) narod, pleme.
Ljudi unutar grupe su bili povezani:
– verovanjem u zajedničko poreklo
– jednim ili više etničkih svojstava
– osećajem kolektivnog identiteta i solidarnosti.
Etnička svojstva se dele na:
– fizička: boja kože, izgled očiju i slično;
– kulturna: jezik, religija, običaji, etnoistorija.
Etnoistorija je složena mešavina:
– istorijskih činjenica
– kolektivnih sećanja (zajedničkih interpretacija zajedničkih iskustava)
– mitova tj. fantastičnih priča najčešće o: zajedničkom poreklu, izabranom narodu, zlatnom dobu, svetoj zemlji.
Ljudi su se selili, mešali među sobom i stvarali potomstvo.
Narodi se neprestano menjaju, nastaju i nestaju, i zato se mogu koliko-toliko definisati samo u bliskoj prošlosti, sadašnjosti i bliskoj budućnosti.
Gde su danas nekadašnji narodi: Rimljani, Vizantinci, Hazari, Ostrogoti, Vizigoti, Langobardi, Sasi, Vandali, Iliri, Tračani, Kelti, Šopi, Vlasi, Cincari, Jugosloveni?
Raspali su se, nestali i stvorili neke nove narode.
Vladajuća elita tih novih naroda stvara svoju novu etnoistoriju punu mitova da bi se homogenizovali i po potrebi ratovali protiv svojih suseda, nekadašnjih srodnika.
Sociologija je evoluciju naroda podelila u tri faze:
1) Etnička (narodna tj. plemenska) kategorija.
To je grupa ljudi koja ima neka zajednička etnička svojstva, ali toga nisu svesni iako ih druge grupe smatraju drugačijim i posebnim.
Nemaju vladajuću elitu pa izostaje svestan izbor formiranja sopstvene etnoistorije i države.
2) Etnička (narodna tj. plemenska) zajednica.
To je grupa ljudi koja ima neka zajednička etnička svojstva i toga su svesni, a i druge grupe ih smatraju drugačijim i posebnim.
Imaju vladajuću elitu koja čini svestan izbor formiranja sopstvene etnoistorije.
Nemaju svoju državu.
Primer: Romi danas, Srbi u srednjem veku.
3) Nacija.
definicija: nacija je moderna politička zajednica zasnovana voljom grupe ljudi koje ujedinjuje:
1) država, nacionalno ime, jednakost pred zakonom (prava i obaveze);
2) privreda, masovna javna kultura;
3) etnička vezanost unutar jedne ili više etničkih zajednica zavisno od shvatanja nacije (nemački ili francuski).
– postanak: ljudska bića su nesavršena i ograničena stvorenja koja tragaju za smislom i sigurnošću u okviru nacionalne zajednice.
Nacije su koliko prirodne, toliko i veštačke tvorevine političkih vođa ili vladajućih klasa, začete u vreme i nakon Francuske buržoaske revolucije.
Ideja nacije i ideologija nacionalizma je nastala da bi ojačala revolucionarne pokrete i pokrete za nezavisnost u Evropi i tekla je kroz tri faze:
1) faza proučavanje jezika, kulture i istorije dotičnog naroda koje sprovodi mala grupa „probuđenih“ intelektualaca: Gete, Vuk Karadžić …
2) potom grupa „rodoljuba“ prenosi i širi ideje ovih intelektualaca;
3) faza u kojoj nacionalni pokret dostiže svoju kulminaciju među masama.
– podela shvatanja nacije:
1) nemački ili tzv. istočni, kulturni, etnički tip.
Naciju čini jedna etnička zajednica i kulturna uniformnost.
Geslo: Nemačka je država svih Nemaca. Svi Nemci u jednoj državi.
Nacija se shvata kao pripadnost jednoj etničkoj zajednici.
Primer: Hitlerova Nemačka.
2) francuski ili tzv. zapadni, politički, građanski tip.
Naciju čini više etničkih zajednica i kulturna raznolikost.
Geslo: Svi državljani Francuske su Francuzi.
Nacija se shvata kao državljanstvo.
Primer: Francuska, USA, Velika Britanija, Švajcarska itd.
Etnička tj. plemenska čistoća se može postići samo beskrajnim etničkim čišćenjima i zabranom mešovitih brakova i migracija.
Kontinuirana etnička čišćenja moraju podrazumevati merenje etničke čistoće, deportacije i geta.
Merenje etničke tj. rasne čistoće u Hitlerovoj Nemačkoj se vršilo po šablonu prikazanom na slici koja je dodatak ovom tekstu. Analizirana je generacija deda i baba i krv koju je pojedinac od njih nasledio i na osnovu toga su mu pripadala određena zakonska prava i obaveze.
Zamislite da se to radi još preciznije i analizira krv čukundeda i čukunbaba?
Retko ko od nas upošte zna koliko imamo predaka u toj generaciji (ima ih 16), a kamoli sva njihova imena i nacionalnost.
Ili da li znate koliko ste imali predaka u 10-oj generaciji što je bilo pre oko 200 godina, otprilike u vreme Prvog srpskog ustanka?
Imali ste 1024 pretka. Koliko je njih bilo Srba, koliko Hrvata, koliko Albanaca, koliko drugih nacija?
Da li imate smelosti da se vratite 600 godina unazad, u vreme Nemanjića?
Onda množite 1024 x 1024 x 1024 = 1 073 741 824.
Sada vam je jasno da su svi ljudi na svetu – dalji rođaci!
Zato je ispravno samo francusko shvatanje nacije jer je nacija pre svega višetnička i politički otvorena zajednica, a ne jednoetnička i politički zatvorena.
Pripadnost naciji nije ograničena na one koji ispunjavaju uslove identiteta jedne etničke zajednice već im je identitet baziran na dobrovoljnom prihvatanju skupa zajedničkih vrednosti.
Taj skup zajedničkih vrednosti su ideje demokratije koje nam je dala Francuska buržoaska revolucija (sloboda, jednakost, bratstvo, jedinstvo) i univerzalna ljudska prava svakog pojedinca.
Demokratija je postala nova nacionalna svetinja!
Zakletva Legije stranaca glasi:
Vi ste sinovi Francuske ne po krvi koju ste nasledili već po krvi koju ste za nju dali!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i Twitter nalogu.
Sjajno.