Evropsko priznanje leskovačkim urbanistima za dobre ideje i transparentnost u izradi Strategije razvoja

Dokument je pre nešto više od godinu dana usvojila Skupština grada, a Tatjana Zdravković, izvršna direktorka sektora za urbanizam pri JP “Urbanizam i izgradnja“ odlučila da ga kandiduje za Urbact-ovu nagradu:

“ Poziv je po prvi put uključio gradove iz Srbije koji su uradili svoje Strategije. Pored Leskovca, aplicirale su još dve lokalne samouprave, ali smo mi jedini prošli kroz aplikaciju i dobili zvanje grada sa dobrom praksom. Predložili smo baš ovaj dokument jer je rađen kroz vrlo transparentan proces, odnosno kao dokument građana. U svim svojim fazama je imao zavidno učešće građana i svaka njihova ideja je ušla u dokument“.

Upravo zbog toga je Strategija proglašena inovativnim dokumentom, vlast u Leskovcu imala je dobru volju da ga izradi i usvoji, jer zakon još uvek ne obavezuje lokalne samouprave na ovakav potez:

“ Još jedna od pozitivnih karakteristika izrade Strategije jeste što nju nije izradilo preduzeće “Urbanizam i izgradnja“, za potrebe osnivača. Na njenoj sadržini radio je veliki broj urbanista ali i drugih stručnjaka i građana. Taj proces je dug, slojevit i složen, kao i kandidovanje za nagradu. Festival u Wroclaw-u je sama završnica aktivnosti koje su trajale oko godinu i po dana“.

Na Market placu u Poljskoj se našlo 116 dobrih praksi iz čitave Evrope, a Leskovac je, za sada, jedini u Srbiji, koji je dobio priznanje:

“Da budem iskrena, učešće na Festivalu mi je bio, pre svega, profesionalni izazov i ne mogu reći da smo se baš nadali nagradi, jer se radi o pozivima Evropske unije, u kojima se urbanistička struka do sada nije baš snalazila. Ono što mi je činilo posebno zadovoljstvo na prezentaciji, jeste da predstavim  likovne radove učenika leskovačkih osnovnih škola, na temu “Moj grad u budućnosti“, jer su deca crtežima pokazala šta im u rodnom gradu nedostaje. Sve njihove ideje, prenete su u tekst dokumenta“.

Strategija je rađena u skladu sa principima Evropske unije i povezala je projekte sa fondovima finansiranja. Leskovac je sada prepoznat kao grad dobre prakse i otvorena su mu vrata za učešće u javnim pozivima, kojima bi se obezbedila sredstva za realizaciju projekata:

“ Javili smo se i prošli na dva konkursa: Jedan se tiče izrade studije rekultivacije zatvorene deponije “Brst“ u Podrimcu u ekološki prihvatljiv prostor javne namene, a drugi na postavljanje podzemnih kontejnera. Dakle, Strategija nam je olakšala sagledavanje problema, metode njihovog rešavanja i načine za obezbeđenje sredstava. Lokalna samouprava insistira da se javljamo na sve pozive i mišljenja sam da će, u periodu na koji je oročena, ona u dobroj meri biti pretočena u konkretne projekte“.

Kao najvažnije projekte, Strategija urbanog razvoja Leskovca prepoznaje: Uređenje priobalja Veternice i revitalizacija braunfild lokacije “Kosta Stamenković, Rekonstrukcija vile Teokarevića u Vučju, prenamenu Doma vojske i pretvaranje ulice Svetozara Markovića u pešačku zonu, izgradnju industrijsko-tehnološkog parka, afirmacija Grdelice sa potencijalom razvoja turizma, izgradnju građanske kuće muzeja na desnoj obali reke, u centru grada, izgradnju bioelektrana, izgradnju vrtića za decu sa posebnim potrebama, prihvatilišta za beskućnike i migrante, hotela za pse i mačke, proširenje zelenih zona, uvođenje ekološkog gradskog prevoza i mnoge druge.

Prema rečima Tatjane Zdravković, svi predlozi građana, nevladinih organizacija, ustanova i institucija, našla su mesto u Strategiji, koja je, zbog svoje sadržine, prilagođenosti evropskim standardima, ali i transparentnosti u izradi, nagrađena priznanjem dobra praksa.

S. Stojiljković