Srbija kao kandidat za prijem u članstvo, treba da pokaže privrženost politikama i standardima EU, pored ostalog u odnosu na Rusiju, gde Beograd treba da se uskladi sa restriktivnim merama Unije, preispita odnose u ekonomskoj sferi i odbrambenoj politici i da vodi borbu protiv dezinformacija iz Kremlja, navodi se u dokumentu Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta (AFET).
U nacrtu dokumenta o kojem će AFET glasati 13-14. juna, a Evropski parlament u julu, podvlači se da će tempo pristupnja Srbije EU zavisiti od napretka u poglavljima o vladavini prava i osnovnim pravima, od punog usklađivanja sa spoljnom, bezbednosnom i odbrambenom politikom EU, uključujući sankcije Rusiji, kao i od napretka u normalizaciji odnosa s Kosovom.
Predlog rezolucije na osnovu Izveštaja Evropske komisije za 2021, dopunjen je brojnim amandmanima kojima su konkretizovane i pojačane neke ocene.
Kod najaktuelnijeg pitanja – ruske invazije na Ukrajinu, uz žaljenje što se Srbija nije uskladila sa sankcijama EU, navodi se da je Srbija jedna od samo nekoliko evropskih zemalja koje to nisu uradile i novoizabrane vlasti se pozivaju da pokažu „stvarnu nedvosmislenu privrženost vrednostima, standardima i pravilima EU“.
Vlasti Srbije pozivaju se da se hitno usklade sa pozicijama i odlukama EU u spoljnoj i bezbednosnoj politici, uključujući primenu restriktivnih mera protiv Rusije i Belorusije i uključujući sankcije pojedincima, grupama i entitetima.
Navodi se da je Srbija podržala teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine, i u Generalnioj skupštini UN glasala za osudu ruske invazije, kao i da je podržala isključenje Rusije iz Saveta za ljudska prava UN, ali i da su predstavnici Srbije izbegli glasanje o isključenju Rusije iz Saveta Evrope.
Ističe se značaj usklađivanja sa Zajednčkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, navodi da Srbija ima najmanju stopu usklađenosti u regionu, žali se zbog povremenih izjava političkih lidera koji dovode u pitanje spoljnopolitičku orijentaciju Srbije i pozivaju se političke snage u Srbiji da prekinu saradnju sa autoritarnim političkim partijama u Rusiji.
Evroposlanici se zalažu da se Srbiji otvore nova pregovaračka poglavlja tek kada preduzeme sve neophodne mere u tom pogledu, uključujući i u oblasti vladavine prava.
Srbija se u usaglašenom nacrtu rezolucije takođe poziva da preispita ekonomsku saradnju s Rusijom i navodi da EU žali što se, dok je njen vazušni prostor zatvoren za letove u i iz Rusije, nastavljaju letovi između Beograda i Moskve.
Ukazuje se i da je između 2015. i 2021. vojna potrošnja Srbije porasla za 70 odsto, uglavnom zahvaljujući kupovinama iz Belorusije, Rusije i Kine.
U tekstu amandamana se izražava zabrinutost zbog bliske saradnje sa Rusijom u vojnoj sferi i traži od Srbije da preispita odnose sa Rusijom u odbrambenoj politici i okonča vojnu saradnju sa tom zemljom, poput one kroz „regionalni humanitarni centar“ u Nišu.
Zabrinutost se izražava i zbog rastuće saradnje Srbije s Kinom, uključujući kupovinu sistema za masovni video-nadzor u Beogradu, kupovinu kineskog oružja i vojne opreme i zajedničke vežbe s kineskim bezbednosnim snagama na teritoriji Srbije.
U jednom od amandmana se izražava zabrinutost zbog navoda o tome da su srpske vlasti prisluškivale ruske opozicionare u Beogradu i navodno materijal o tome dostavile ruskim službama bezebednosti i ističe da bi svaka saradnja koja doprinosi autoritarnim i antidemokratskim praksama u Rusiji i Srbiji bila štetna za buduće odnose EU i Srbije.
Bojazni se izražavaju i zbog uspostavljanja Radne grupe za borbu srpske i ruske vlade protiv „obojenih revolucija“, a ciljevi te saradnje su nejasni.
U amandmanima se ukazuje i na veoma ograničenu vidljivost procesa evrointegracija Srbije i pozivaju se Srbija, Evropska komisija i Spoljnopolitička služba EU da vode mnogo aktivniju i efikasniju strategiju komunikacije o koristima proširenja EU.
Istovremeno se iskazuje zabrinutost zbog ograničenog napretka u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i zbog nekoliko korupcijskih afera „visokog profila“ koje ukazuju na verovatne veze državnih službenika i organizovanog kriminala.
Dalje se navodi da Instrument za pretpristupnu pomoć EU (IPA III) predviđa mogućnost izmene ili čak suspenzije fondova u slučaju znatnog nazadovanja ili stalnog nedostatka napretka u oblasti osnovnih prava, uključujući borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, i u oblasti medijskih sloboda.
U vezi s medijima napominje se da se zloupotreba javnog novca za siticanje vlasništva u medijima smatra jednim od glavnih mehanizama zarobljavanja medija u Srbiji i poziva da se obezebdi da informacije o vlasništvu nad medijima budu dostupne javnosti.
Takođe se poziva ne veću transparentnost finansiranja medija, kao i na stvaranje uslova koji nezavisnim i istraživačkim medijima omogućavaju pristup finansijama i bezbednom radu.
Ako stepropustili...
Ljuti se Evropa. Hoće da jedino oni imaju špijunske centre na teritoriji Srbije. Ozbiljna država bi poželela zauvek zbogom i jednima i drugima.
Pa neka evripejci onda posalju njihove volontere sa metlama i lopatama da gase leti pozare…. Mogu da lete na metlama