Fiskalni savet predložio je danas mere socijalne i poreske politike za smanjenje nejednakosti i rizika od siromaštva u Srbiji, kako bi se obezbedila dodatna podrška ugroženim domaćinstvima zbog poskupljenja hrane i energenata.
Kako je predloženo, zbog toga što deca do 18 godina predstavljaju najugroženiju starosnu grupaciju u Srbiji sa stopom rizika siromaštva od 24,2 odsto, koja je osetno viša od opšte populacije (21,7 odsto), prioritet za smanjenje siromaštva dece je povećanje iznosa dečijeg dohotka.
Fiskalni savet smatra da bi povećanja iznosa naknade za četvrtinu i snažno povećanje obuhvata najugroženijih korisnika za preko dve trećine, sa trenutnih 245.000 na oko 415.000 dece, omogućilo da se stopa siromaštva dece smanji na ispodprosečan nivo od 19,1 odsto. Savet je procenio da bi ova reforma zahtevala 14 milijardi dinara „koje je moguće obezbediti u budžetu za 2023“.
„Podaci pokazuju da se u široj javnosti preuveličava broj i materijalna ugroženost starih lica bez penzijskih primanja, dok nije dovoljno prepoznata ugroženost starih lica sa niskim penzijama i/ili izdržavanim članovima porodice, naročito u ruralnim delovima zemlje“, saopštio je Fiskalni savet.
Kako je naglašeno, potrebno je relaksirati previše rigorozne imovinske kriterijume za primanje novčane socijalne pomoći u slučaju staračkih domaćinstava, poput povećanja dozvoljenog zemljišnog poseda sa jedan na 10 hektara. Kao dodatna podrška predloženo je ukidanje obaveze plaćanja penzionog i invadilskog (PIO) doprinosa za poljoprivredna domaćinstva koja poseduju manje od 10 hektara zemljišta.
„Podršku ugroženim radnicima sa niskim zaradama i/ili izdržavanim članovima porodice omogućilo bi progresivnije oporezivanje i sistemska reforma poreza na dohodak gradjana u skladu sa dobrom evropskom praksom. Osnovni reformski scenario podrazumeva udvostručavanje neoporezivog cenzusa na zarade, sa 19.300 na 40.000 dinara mesečno, uz uvodjenje dodatnih neoporezivih cenzusa od 20.000 dinara za svakog izdržavanog člana porodice“, naveo je Fiskalni savet.
Kako bi se obezbedio nepromenjen nivo budžetskih prihoda, reforma bi uključila i ograničeno povećanje stope poreza na zarade sa 10 odsto na 15 odsto, čime se ne bi ugrozila konkurentnost domaće radne snage.
„Na ovaj način bi se opterećenje radnika sa prosečnom zaradom i izdržavanim supružnikom i dvoje dece smanjilo sa trenutnih 61,3 odsto na 45 odsto neto zarade“, naveo je savet.
Ako stepropustili...
