Grupa radnika „Leteksa“ presudom dobila zaostale plate, a sada tuže advokate za neosnovano prisvajanje većeg dela novca

Slađanka Stojanović iz Vinarca i njen pokojni suprug Draža bili su zaposleni u „Leteksu“, koji je 2006. godine privatizovan, da bi nepune dve godine kasnije, zbog neizmirenih obaveza kupca prema radnicima i ostalim poveriocima, ugovor o kupoprodaji bio raskinut. Tada su bivši zaposleni odlučili da pokrenu parnični postupak i u tu svrhu formirali Organizacioni odbor, čiji zadatak je bio da angažuje advokatsku kancelariju koja će ih zastupati.

Slađanka, Draža i još četvoro radnika, koji su se obratili našoj redakciji, odlučilo se za advokate Milorada Marjanovića i Milenu Dedović Marjanović, sa kojima su potpisali ugovor o zastupanju:

„Sud u Strazburu, kome smo se obratili, naložio je državi da nam isplati zaostale zarade i to se i desilo. Traženi iznosi su uplaćeni na račun naših zastupnika. Obavezali smo se da advokatima platimo naknadu troškova u visini koju odredi Sud sa zakonskom zateznom kamatom, a da im svako od nas posebno plati dodatnu nagradu od 10 posto utvrđene vrednosti spora. Međutim, umesto dogovorenih naknada, advokati su sebi uzeli najveći deo, a nama ostavili simbolične iznose. Konkretno od mene, trebalo je da naplate nešto više od 143 hiljade dinara, a naplatili su preko 660 hiljada. Čak i od toga mizernog iznosa, dobila sam samo 50.000 i to na ime pozajmice, a da tada nisam dobila ni kompletan obračun“, kaže Slađanka za Rešetku.

Slična je, kaže situacija bila i sa potraživanja supruga, koji je u međuvremenu preminuo.

„Zadržali su 394,3 hiljade dinara, a za zastupanje je trebalo da im pripadne 167 hiljada. Isto su prošli i kolege Maja Stojanović, Tomislav Bogatirov i Slađana Stojanović. Advokat koga smo angažovali kada smo shvatili da smo prevareni proučio je dokumentaciju i zaključio da su nam, bez našeg znanja, Marjanovići uz punomoćje, ‘podmetnuli’ na potpis i Ugovor o zastupanju kojim je predviđena dodatna nagrada. Niko od nas nema ni minimum pravnog znanja i iskustva, ali smo imali puno poverenje u svoje zastupnike. O aneksima nismo imali pojma. Lako nas je bilo nasamariti„, tvrdi ona.

Kada su, nakon dobijanja obračuna shvatili da su advokati zadržali mnogo veće iznose od dogovorenih, uložili su prigovor, ali su se advokati pozvali upravo na pomenute anekse.

Tada su radnici rešili da tuže Advokatsku kancelariju „Marjanović-Dedović“ i preko Suda zatraže pravdu. Suđenje je počelo 2018. godine, a vrednost spora iznosila je gotovo dva miliona dinara.

U međuvremenu, i Advokatska kancelarija se „presavila tabak“, pa tužila radnike za naknadu troškova zastupanja.

“ Obe tužbe su odbačene, uz obavezu da svaka strana plati svoje sudske troškove. Iako su naši advokati tražili nezavisnog veštaka iz Beograda ili Novog Sada, sudija je odredila da to bude stručnjak iz Niša. Nalaz veštakinje, koja je, koliko smo upućeni, izveštačila u našu korist, nije prihvaćen i angažovan je novi, iz Leskovca. Ipak je odlučeno da nismo u pravu, pa smo se žalili„.

Spor je stigao do Apelacionog suda u Nišu, ali do sada nije dobio epilog. Sledeće ročište zakazano je za maj.

Rešetka se, u želji da čuje i drugu stranu, pismeno obratila Advokatskoj kancelariji Marjanović-Dedović. Iako je, posle više kontakata, Milena Marjanović Dedović prihvatila da na postavljena pitanja odgovori, konačno je, ipak, odlučila da svoje izjašnjenje o optužbama da po okončanju postupka.

“ Poštovana, u skladu sa datim rokovima, a po savetu mog advokata stručnog za medije: Pošto sam u vašoj priči u poziciji tužene i protivtužilje, a doneta je prvostepena presuda na koju su uložili žalbu vaši klijenti i ja, ista se nalazi u apelacionom sudu u Nišu, izjasniću se nakon drugostepene odluke. Pozdrav.“ napisala je u poruci Milena Dedović Marjanović. 

A evo koja smo pitanja uputili Advokatskoj kancelariji Marjanović, odnosno Mileni Dedović Marjanović, još 9. februara 2026. godine:

1. Da li je tačno da ste klijentima isplatili znatno manje sume od dogovorenih?
2. Da li je tačno da ste i te manje iznose isplatili ne po ugovoru o zastupanju, već kao nekakvu pomoć?
3. Da li je tačno da ste i te umanjene iznose isplatili sa par godina zakašnjenja?
4. Da li je tačno da ste se prema tim klijentima odnosili sa nepoštovanjem i nipodaštavanjem, kršeći Kodeks profesije?

Kako će Rešetka svakako pisati o ovoj temi, a dostupni su svi ugovori, presude i druga dokumentacija, uključujući i izjave klijenata, redakcija je zatražila odgovore u roku od 15 dana, kako bi se potvrdile ili demantovale optužbe i doprinelo utvrđivanju objektivne istine.

Iako su vidno razočarani dosadašnjim tokom procesa, a posebno odnosom Suda, Slađanka i njene kolege veruju da je pravda spora, ali dostižna i nadaju se pozitivnom ishodu žalbe u Apelacionom sudu, o čemu ćemo svakako pisati.

S. Stojiljković