U jutarnjem programu Kurir televizije, uživo iz Leskovca, oglasio se Radovan Jovanović, čovek koji tvrdi da je njegov rođeni brat preminuo zbog lekarske greške i nedolaska ekipe hitne pomoći na vreme.
Radovan Jovanović je u svom bolnom svedočenju otkrio šta se tačno dogodilo i pod kojim okolnostima je izgubio brata.
„Iskreno, teško mi je da ovo pričam, ali pokušaću da smognem snage jer se radi o mom jedinom bratu. Nismo imali braće i sestara. Čuvao sam ga od rođenja, velika je razlika u godinama ,13 godina, i vezani smo bili do zadnjeg dana“, započeo je Jovanović.
„On je radio sa zetom na renoviranju zgrade u dvorištu. I negde oko 12:55, predložio je zetu da popiju kafu, da se odmore. Ušao je u kuću, seo na krevet i uhvatio se za srce. Osetio bol u grudima, krizu svesti, i rekao je ženi: ‘Nije mi dobro, donesi mi lavor da povraćam.’ U tom trenutku je u kući nastala mala panika. Ćerka, jedna od dve bliznakinje koje ima, odmah je pozvala službu hitne pomoći… i to tri puta je zvala hitnu. Međutim, ni posle tri poziva služba se nije odazvala. Selo Orašac, u kome je živeo, je na regionalnom putu Leskovac-Gadžin Han-Niš. Put je odličan, asfaltiran do same kuće“, priča dalje Jovanović.
„Nakon 3 poziva, služba hitne pomoći nije došla“
Prema njegovim rečima, nakon što je bratu pozlilo, hitnu pomoć su zvali čak tri puta, ali umesto njihovog dolaska, dobili su instrukcije šta treba da urade.
„Međutim, nezavisno od toga, služba nije došla. Prvi poziv je bio u 12:58 i trajao je samo jednu sekundu, jer se veza prekinula, s obzirom na to da je ćerka, uporedo sa pozivom, pomagala ocu da ostane pri svesti. Drugi poziv odmah nakon toga, u 12:59, trajao je 11 sekundi, gde je ćerka zatražila pomoć hitne službe i rekla da se otac onesvestio. Treći poziv, u istom minutu, u 12:59, trajao je jedan minut, gde je ćerka ponovo tražila dolazak stručne ekipe, a dežurni zdravstveni radnik objašnjavao je da mu izmere pritisak, šećer i tako dalje. Kao da se ona nalazila u nekoj ambulanti i ima sve to pri ruci, samo još da nisu tražili da uradi EKG i krvnu sliku pa da pošalje elektronski, pa da onda odluče da li će poslati vozilo ili ne“, govori brat preminulog muškarca.
Kako hitna pomoć nije izašla na teren po njihovom pozivu, morali su sami da se organizuju i hitno ga prevezu u bolnicu.
„Porodica je videla da od hitne pomoći nema ništa, jer ni posle tri poziva nije potvrđeno da će ekipa doći, pa su se sami organizovali. Presvukli su ga, pozvali prijatelja da dođe svojim autom. U kolima su ga prebacili, on je bio svestan, uz njihovu pomoć ušao u auto, i odvezli su ga do službe urgentne medicine Opšte bolnice Leskovac. Tamo, u službi, nije bilo gužve. On je, uz njihovu pomoć, seo na bolnička kolica, odvezli su ga. Lekar ga je primio, uradili su EKG, krvnu sliku i prebacili ga na koronarno odeljenje intenzivne nege internog odeljenja Opšte bolnice u Leskovcu. Tu su ga lečili do 20 časova i 20 minuta kada je preminuo, nakon 7 sati i 20 minuta od prvih simptoma bolova u grudima kod kuće. Ostavio je iza sebe suprugu, dve ćerke bliznakinje, unuku koja za nekoliko dana puni godinu dana“, navodi Jovanović i dodaje:
„Ja kao građanin cenim i ministra Lončara i Ministarstvo i napore zdravstva u celosti. Međutim, ukoliko je potrebno, ako te službe hitne medicinske pomoći i domovi zdravlja nemaju dovoljno kapaciteta i zaposlenih, neka naplaćuju te usluge što dođu i preuzmu i pruže stručnu pomoć. Građani sigurno neće praviti problem, jer u pitanju su sekunde, minuti, od kojih zavisi spašavanje života. On je imao 57 godina, bio je vodoinstalater. Radio je širom naše države i u Rusiji preko firmi i tako dalje. Izgubili smo jednog vrhunskog čoveka, prijatelja, druga, oca, i tako dalje, zato što hitna pomoć nije došla na vreme i pomogla mu u ovoj situaciji“.
Da li su preuzeli neke korake?
„U kontaktu sam sa udruženjem ‘Pravo na život’. Zatražili smo odmah, nakon smrti koja je bila pre dve nedelje, snimak razgovora, i verovatno ćemo preko tog udruženja kompletirati tu dokumentaciju i zatražiti da sanitarna, odnosno zdravstvena inspekcija, izvrši uvid u ceo slučaj – da proveri zašto ekipa nije došla i zašto se bavila više edukacijom, nekim predavanjima, a manje operativom, odnosno dolaskom na lice mesta i pružanjem pomoći. On je, da je imao onaj aparat, sigurno bi ga spasili. On je jak fizički, radio je od jutra do uveče, nije stajao na gradilištima non-stop, radio je najviše u Nišu i Leskovcu, a ranije i u Kragujevcu, Beogradu, i pet godina je bio u Rusiji: Moskvi, Almatiju. Bio je veoma predan i odgovoran u svom poslu. Na sahrani je bilo puno dvorište naroda, došli su da odaju počast čoveku koji je uvek pomagao svakome za svaki kvar, uvođenje vode, popravke hidrofora…“, zaključio je Jovanović.
Pravni i medicinski aspekti slučaja
Nakon potresnog svedočenja Radovana Jovanovića o gubitku brata, u jutarnjem programu su se uključili Nemanja Milošević, advokat, i prof. dr Miljko Ristić, kardiohirurg, koji su govorili o tome kako u ovakvim situacijama treba postupati i gde mogu da se traže eventualna odgovornost i pravna zaštita.
„Ne radi se o lekarskoj grešci. Radi se o neodgovornosti službe koja treba da pruži neku hitnu pomoć. Hitna pomoć postoji iz tih razloga – 24 sata, u obavezi je da primi svaki poziv, a ne da pacijent kome je loše, jer rodbina koja zove u njegovo ime, mora da zove po 5, 6 ili 7 puta da bi hitna pomoć uopšte odgovorila na taj poziv. Tako da, mislim, to su potpuno različite stvari – lekarska greška i postupak ukazivanja hitne lekarske pomoći“, rekao je Ristić.
Ristić je potom otkrio koliko su ključni trenuci prvi trenuci i pružanje pomoći u slučaju infarkta.
„Kada je očito u pitanju angina pektoris, infarkt i tako dalje. Ti slučajevi su za hitnu hospitalizaciju i, da kažem, relativnu reanimaciju i korišćenje savremenih uređaja tipa respiratora, oksigenacije i drugih nekih medikamentnih metoda… Da se prebrodi taj kritični period koji je u stvari kritičan u narednih pola sata, 15 minuta ili tako nešto“, rekao je.
Milošević se potom dotakao pravnog aspekta ovog slučaja.
„Služba hitne pomoći u Leskovcu ima određene procedure rada. Dakle, mi smo čuli od gospodina Radovana da je on preko određenog udruženja zatražio transkript tog razgovora. Zbog čega se to radi? Da bi se videlo da li su ispoštovane procedure rada. Znači, kako se prima poziv, šta se prvo objašnjava, verovatno se pita za godine života, njegovo zdravstveno stanje. Znači, sve je to propisano tim procedurama koje su propisane zakonskim aktom. Sam zakon postoji krivično-pravna i građansko-pravna odgovornost. U ovom slučaju verovatno je interesantnija neka krivično-pravna odgovornost. I u ovom slučaju bi bilo neko nepružanje, neukazivanje lekarske pomoći u slučaju… Zašto kažem lekarske pomoći? Gospodin Ristić je u pravu. Tada još nemamo lekara blizu, to je neka tehnička služba. Ali opet se radi možda o grešci u prijemu poziva. Odnosno u načinu na koji je komunicirano. E, to je ono što će se istraživati. Sa stanovišta zakona, sigurno se pre svega proverava procedura šta je rađeno“, istakao je Milošević.
Dobar advokat i akcija.Non stop dolazi do gubitka zivota gradjana Srbije zbog nesavesnog lecenja i neznanja.Ko ne zeli i nezna da radi,neka cuva ovce ima i ko hoce i ko zna.
Vise puta sam pisao o tome i ponavljam,treba dovesti bagere koji ce boonicu i dom zdravlja da sravne sa zemljom,jee u tim ustanovama rade „trutovi“ koji su na teretu budzeta,a protom nemaju ni trunke strucnosti…Hitna ima svoje crne spiskove,a na njima su ljudi koji ih zovu vise puta u toku nedelje zbog prirode svoje bolesti.Svakome je njegov zivot mio…a tegobe se javljaju zbog loseg kvaliteta zivota,loseg kvaliteta vazduha…ali serif kaze kako to nije istina vec je po njemu Leskovac najrazvijeniji grad u Srbiji.
Ljudi nije da branim problem je sistemskimi veliki ali aako je dispečer poslao vozila hitne u momentu ovog događaja na druge lokacije situacija je čista. Znam za slučaj kada je čovek za vreme utakmice uhali sportova Zdravlje umro od infarkta a da hitna nije došla, već je policija vozila čoveka, strašno al tako je suđeno.
Pisanjem peticije za smenu Direktora u OB Leskovac
I da se najure neradnici
Krajnje je vreme da Dimitrijevic bude jedna ruzna proslost kao i njagov zamenik dr Milan Petrovic penzioner koji i dalje radi zahvaljujuci clanstvu u SNS. Sram te bilo Milane, sve ti je malo.
Leskovacko zdravstvo je palo na niske grane.Katastrofa. Sada je najveca kletva na jugu Srbije „Dabogda te lecili u leskovackoj bolnici“! I onaj Dimitrijevic direktor bolnice kada se pojavi, treba ti defektolog logoped da bih ga razumeo.
Ljudi su u pravu hitna pomoć netreba da postoji ako su nesposobni,imala sam prilike kada sam te neradnike zvala za suprugu jer je imao jake bolove u kičmi i nisu hteli da dodju već su mi rekli koje lekove da mu dam i ako ne pomognu da ih pozovem međutim nisu više javljali zato sam moralo privatnog doktora zvati da bih mu dao injekciju,potom je i operisan pa se pitam zašto plaćamo zdravstvo kada se letimo privatno reci cu samo SRAM VAS BILO.
Sta je za njih onda hitan slucaj? Smatram da je dovoljno to sto ih neko pozove da bi trebali vec da krenu sa pruzanjem hitne pomoci. Taj poziv znaci da je neko situaciju shvatio ozbiljno kao sto je u ovoj situaciji bila opasna po zivot, i da taj neko nije u mogucnosti da na neki strucniji nacin ukaze bolju pomoc.