A to je za političara decenije, jer je u poslednjih deset godina postao dobitnik skoro svih priznanja osim onoga u čemu je najbolji.
Poslednje dodeljeno mu priznanje od strane Srpskog lekarskog društva, iako godinama ne radi kao lekar, izazvalo je salvu komentara na društvenim mrežama,a zaključak je da Cvetanoviću do danas nije “jedino uručena Nobelova nagrada, niti je izabran za Mis Srbije”, mada je, svi pamtimo, pre dve godine postao Džentlmen godine.
Politička harizma koju Cvetanović poseduje je zaista neprikosnovena, do te mere da mu se ne samo opraštaju razni gafovi, u želji da rezultate koje postiže izreklamira (ne)uspešno na najbolji mogući način, već da ga je u jednom trenutku sam predsednik Srbije i lider njegove stranke (SNS), počeo da imitira.
Podsetimo, nakon što je od Cvetanovića preuzeo „toalet kampanju“ i pred izbore pre par godina počeo da otvara toalete, Aleksandar Vučić je naprasno krenuo da koristi i svakodnevne floskule koje gradonačelnik Leskovca izgovara u konverzaciji sa lokalnim novinarima:
“Da nije mene, vi novinari ne bi imali šta da radite” – to je rečenica koju leskovački novinari stalno na terenu imaju prilike da čuju od prvog čoveka Leskovca.
Istu floskulu je „iskoristio“ i sam Aleksandar Vučić u emisiji „150 minuta“ na TV Prva kada je rekao da mediji ne bi imali o čemu da izveštavaju vikendom da on ne radi.
Sam Cvetanović je u jednom intervjuu istakao da smatra da ga njegov „šef“ ne imitira već da povlači pametn poteze u političkoj karijeri.
Ne znamo kako je u Beogradu, ali Cvetanovićeva rečenica u mnogome pije vodu u Leskovcu, što se novinara tiče. Jer, pojedini mediji, koji za sebe tvrde da navodno pokreću teme, izgleda da nemaju i ne znaju šta da rade ako tokom dana izostane bar jedna od gradonačelnikovih dnevnih aktivnosti, pa njihove strane ostaju prazne i po nedelju dana.
Ali ono što je sigurno, a što ne osporavaju ni njegovi najžešći protivnici, Cvetanović je u vreme svog dosadašnjeg upravljanja gradom ostavio trag. Kažu, čak su i inrastukturne promene, ma koliko neki tvrdili bile sitne, ipak vidljive.
Zbog čega se onda “internet društvo” podsmeva Cvetanoviću na svakoj osvojenoj nagradi?
Možda zbog toga što ne prođe ni jedan jedini dan a da mu se neko od njegovih direktora (čitaj – stranačkih i koalicionih podanika) ne zahvali, “jer bez njegove pomoći u ovom gradu ništa ne bi bilo urađeno ili realizovano”.
Oni izgleda ne shvataju, a možda ih nije ni briga, da rečenicom “zahvaljujući gradonačelniku dr sci. med. Goranu Cvetanoviću” najpre štete sebi, jer pokazuju da su nesposobni da sami zarade platu koju im isplaćuju svi korisnici budžeta ovog grada i odrade posao zbog kog su postavljeni na te funkcije; a zatim štete i samom gradonačelniku jer navode običan narod da poveruje u to da mu takvim ulizivanjem zaista ne izlaze iz zadnjeg dela tela.
Samim tim, taj isti običan narod, zaokupljen ovozemaljskim problemima – kako da preživi do sutra – s pravom može da smatra da je svaka nagrada uručena Cvetanoviću ulizička ili potkupljena, iako je možda i zaista zaslužio.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i Twitter nalogu.
Ne diraj mi Goge!!
Nema smisla Gogeta da diraš! Od kako je pobedio na takmičenju „najbolji štiglan“ sa komšijinim ptićem, primetna je pauza u nagrađivanju. I sad, šta ce, kriza je počela, napetost raste. Sad ce da pobedi u „najsređeniji špajz“ takmičenje samo da se sredi.
Čovek, prosto, voli, da, neko bude zadovoljan, njegovim postignutim, rezultatima, i da neko obrati pažnju, na to što radi, i voli. Otud, i toliko zasluženih, priznanja, nagrada, diploma. Bravo gradonačelniče! Samo napred!