Kaže naslov jedne Merlinove pesme. Fijasko od ovogodišnje Roštiljijade se završio. Ili tek počinje?
Ono po čemu ćemo pamtiti ovogodišnji festival Roštilja je to da ministarka turizuma zna da ispeče pljeskavicu, probijanju “zaštitnog zida” na koncertu pravosnažno osuđivane pevaljke, (ne)uspeloj najvećoj pljeskavici, upozorenju Leskovčanima da se ne gađaju balerinu jajima i eventualno po zaista fenomenalnom kocertu Željka Bebeka i solidnom glasu i profesionalnom nastupu Ane Bekute na zatvaranju manifestacije.
Pojedine kolege koje se sufinansiraju iz budžeta bi sada prokomentarisale “finansijksi fijasko ne smemo ni da pomenemo”, ali mi hoćemo i pitaćemo koliki je gubitak grada Leskovca zbog održavanja ovogodišnje Roštiljijade koja je ličila na sve sem na festival roštiljija.
“Pukli smo”, priznao je i državni sekretar u ministarstvu turizma Žikica Nestorović, inače dugogodišnji organizator iste manifestacije, a to svojim rečima i u zavijenoj formi ponovio i gradonačelnik Goran Cvetanović.
E, gospodo vlastodršci, građane zanima koliko smo to zapravo “pukli”. Možda će ove godine direktor Turističke organizacije Nebojša Kocić napokon da se smiluje i izađe u javnost sa podacima o “zaradi” na ovogodišnnjoj Roštiljijadi.
Najviše to interesuje građane koji žive u centru, kojima se trubilo, cikalo i vrištalo pod prozorima do rane zore, pa od zore nanovo.
Gospodo organizatori, koliko je koštao njihov mir? Koliko nas je koštao vašar od osam “tezgi” sa roštiljom?
Znamo da je samo pevačima za njihove koncerte strpano u džep 7 miliona dinara para građana Leskovca. Zakupom štandova samo to niste uspeli da pokrijete ni do pola, a da ne pričamo o troškovima za struju, postavljanje bine, “kovid” ograde i još mnogo toga…
Možda nekim čudom ove godine i dobijemo odgovore na pitanja koja ćemo postaviti prvom prilikom, a evo, postavljamo ih i sada.
Jer, ispratili smo goste iza kojih je, što bi kazao naš kolumnista Dalibor Mladenović “ostao jedan upišani grad, miris ustajalog mesa i neočišćenih girica koji para nozdrve sve do prvih zimskih mrazeva i ulice masne poput moje svetloplave majice kada pokušavam da istovremeno gledam reprezentaciju i jedem ribanjke”, – pa je vreme da položimo račune.
Seljanijada je završena. Naravno da će botovi da nam objasne kako to gradski budžet nije koštalo puno, i naravno da će da se likuje što je na koncertu srBske majke bilo toliko ljudi, a nikoga nije sramota što je to dokaz da je masa onih koji su na taj koncert došli jer je besplatan. Iskreno se nadam da će ovaj vašar da bude izmešten na hipodrom recimo. Tamo bi bilo mesta za sve, i za goste, i za učesnike, i za koncerte, ma za sve, a da gradjani Leskovca žive normalno. Nego, usput da pitam, kada će trg biti završen? Ili to nije za priču?