Posle svakih izbora dobijamo gromoglasna obećanja kako će sada sve biti mnogo bolje nego pre izbora.
Neće ali shvatam, pre izbora treba dobro umoriti mozak populaciji kako bi im ubio volju da glasaju a ostalima da ti daju glas, nakon izbora treba obećanjima smiriti i ono malo naroda koji ne želi da prihvati prevaru i kradju.
Gospodin predsednik je prekjuče sa nezapamćenom medijskom pažnjom držao dva sata govora o tome šta će i kako će biti narednih godina, samim tim je sam sebi pucao u noge, priznao je da je buduća vlada kao i prethodne samo fiktivna jer sve odluke ustvari znaju unapred.
Cene velikog projekta kojim se diče odjednom je za par milijardi skočila, tako se pravda još više opranog novca u budućnosti.
Onda dolazimo do prosečne plate koja trenutno bar po njemu iznosi 836 evra?!
Od svih ljudi koje znam a znam dosta ljudi, niko nema veću platu od 800 evra, prosečno imaju po 400 evra ako ćemo realno.
Za svoje prvo dete ja sam dobio 100 i kusur hiljada dinara, sada će to biti 500.000 dinara kako kaže, možda i hoće ali je poenta u tome što sam ja pre sedam godina za tih 100.000 mogao da kupim detetu skoro isto potrepština kao sad za 500.000 dinara, to je tužno, da ne kažem neku ružnu reč.
Sve u svemu ponovo smo žrtve jedne obične igre brojevima, konkretne promene na bolje neće biti, kao što jedan slogan beše „dela govore“, od tih dela nismo videli ni deo.
Neko će reći kako nije sve tako crno, razumem jer u ovom mraku se ni boje više ne vide.
Ako stepropustili...
Ma i meni se zale na njega. Ja ih pitam kako su glasali? Pa ih podsetim da su nalazili manu svakom opozicionaru. Plasili su se promene. Tvrdili su da bi i drugi krali.