Imamo je u dvorištu, često je smatramo korovom, ali je zapravo lekovita biljka koja se lako uzgaja

Tušt (Portulaca oleracea) je jednogodišnja biljna vrsta koju često smatramo korovom, a reč je o izuzetno lekovitoj biljci koja se koristi u narodnoj medicini i gastronomiji.

Vodi poreklo iz Azije, ali se raširila po celom svetu.

Izuzetno je zdrava biljka koja sadrži veću količinu omega-3 masne kiseline, vitamine A, B i C, mnogo minerala (magnezijum, kalcijum i gvožđe).

Nežna biljka bogata lekovitim materijama

To je jednogodišnja biljka čije se razgranato, crvenkasto, mesnato i sočno stablo širi po površini zemljišta potiskujući druge biljke. Stablo tušta može da dostigne visinu od 15 do 30 cm. Listovi su mesnati, jajolikog oblika, zeleno obojeni. Na rubu starijih listova pojavljuje se crvena boja. Mali, žuti cvetovi su pojedinačni ili su grupisana dva ili tri cveta. Tušt cveta u periodu od jula do septembra. Izuzetno je medonosna biljka. Stvara mnogo semenki koje se lako osipaju i imaju najbolju klijavost druge godine tokom proleća. Osim semenom tušt se može lako razmnožavati i reznicama. Iščupane biljke se ponovo veoma lako ukorenjuju kada su u dodiru sa zemljom.

U gastronomiji se najčešće upotrebljava svež za pripremu pesto soseva, raznih salata, smutija ili variva. Može da se suši i kozervira za upotrebu tokom zime.

U narodnoj medicini tušt se koristi za poboljšanje imuniteta, poboljšanje cirkulacije, jačanje srca, prevenciju tumora i oporavak onkoloških pacijenata, a brojni izvori navode da pomaže ubrzavanju zarastanja rana, sprečavanju glavobolje, migrene, jačanju kosti, potpomaže razvoju dece, kod problema sa štitnom žlezdom, kožom i stomačnim organima.

Kako uzgajati tušt?

Uzgajanja tušta je jednostavno i lako, ali treba ispuniti određene uslove. I pored toga što je korov, ukoliko ga stalno uklanjate iz svoje bašte, primetićete da ga ima sve manje ili će u potpunosti nestati. Najbolje je da za uzgajanje tušta uredimo posebnu gredicu. Odgovaraju mu osunčana mesta sa dobro dreniranim zemljištem. Za sadnju izbegavajte zabarena zemljišta. Sušu odlično podnosi.

Kao sadni materijal mogu nam poslužiti biljke koje pronađemo u bašti, voćnjaku ili bilo gde u prirodi, reznice koje uzmemo sa biljaka ili seme. Iščupane biljke je dovoljno posaditi u zemlju, a reznice položimo na zemlju i položeno stablo lagano prekrijemo zemljom. Posle sadnje potrebno je zaliti posađene biljke i reznice.

Ukoliko se odlučimo da koristimo cele biljke iz prirode kao sadni materijal, treba da znamo da tušt prenosi nematode i zbog toga je bolje da se koriste reznice ili seme. Ukoliko se koristi seme dovoljno je prilikom setve posuti semenke po površini zemljišta. Semenke bolje klijaju kada su na površini izložene svetlosti. Setva se obavlja u proleće.

Brige o usevu praktično i nema, osim redovne rezidbe. Posebno treba obratiti pažnju da režemo mlade biljke pre cvetanja i formiranja semena. Prilikom rezidbe ostavimo deo osnove biljke, jer se ona razgranava i stvoriće se nove mlade stabljike. Uvek ostavimo nekoliko biljaka, ne režemo ih, koje će formirati seme. Tušt je veoma jak ‘konkurent’, odnosno veoma lako se razmnožava i potiskuje druge biljne vrste.

Pratite REШETKU na Facebook, Instagram, X (Twitter) i TikTok mreži. Budite uvek u toku!