Ko nikada nije bio na Kukavici, ne zna o kakvom se biseru prirode radi. Nadomak Leskovca, pa ipak divlja, neukrotiva i svoja. Dugujemo potomcima njeno očuvanje i zaštitu, kaže Nikola Milović, domar u Planinarskom domu „Preka voda“, veliki zaljubljenik u ovu planinsku lepoticu i pokretač inicijative za uređenje puta kroz srce Kukavice.
Od Čukljenika do Planinarskog doma je 16 kilometara prelepe čiste prirode. Leti se do vrha može putničkim automobilom i to relativno brzo. Sa prvim jesenjim kišama se put pretvara u neprohodnu kaljugu:
„Kišnica, a tokom zime i na proleće voda od otopljenog snega sliva se na put i uništava ga. Na nekoliko mesta sam uočio odrone, koji umeju i da blokiraju put. O nezakonitom korišćenju duplih prikolica, kojima se izvlače drva iz planine, da i ne govorimo. Svaki takav teretnjak ostavi trag koji se teško sanira. Razumem ja da neki ljudi od toga žive, drva izvlače i „Srbijašume“, ali se neki propisi ipak moraju poštovati. Ne koristi put kroz Kukavicu samo njima. Treba Vojsci, treba građanima, treba zaljubljenicima u prirodu koji bi odseli u renovinarnom i sređenom Domu, tamo gore je Meteorološka stanica. Zato sam pokrenuo inicijativu da se put uredi i što je još važnije, redovno održava“ ističe Nikola.
Kada je, pre par godina, Vojska očistila kanale duž puta, voda se slivala u njih, a kolovoz je ostao kako-tako sačuvan, ali te akcije, kaže, ne smeju biti sporadične, već redovne i obavezne svakog proleća i svake jeseni:
„Obratio sam se Vojsci Srbije i otuda je stigla delegacija inženjera. Obišli smo teren, konstatovali stanje i najveće probleme na putu, pa očekujejm da će nekakav odgovor o planiranim aktivnostima stići narednih dana. Poslao sam dopis i Ministarstvu građevine, koje je, kako sam obavešten, naložilo gradu Leskovcu, koji upravlja opštinskim i nekategorisanim putevima na svojoj teritoriji, da u što kraćem roku preduzme aktivnosti na čišćenju i uređenju kanala, a potom i redovnog održavanja pomenutog puta. U obraćanju lokalnoj samoupravi, od nje se traži povratni odgovor o preduzetim merama“.
Nikola je, juče podneo zahtev Odeljenju za komunalno-stambene poslove grada Leskovca da se uradi nadzor nad putem i saobraćajnim znacima ograniči nosivost vozila koja njime mogu da prolaze:
„Tražio sam da se vozilima težim od 3,5 tona zabrani kretanje ovim putem, jer upravo ona ovde prave najveću štetu. Ne može ničiji, ni privatni, ni interes bilo koje firme, biti važniji od opšteg. Ako moraju i treba da rade, neka rade po propisima, a ne da zarad svog, ugroze dobro svih nas ostalih. Zimi se, zbog toga, ovim putem gotovo i ne može proći, već moramo da zaobilazimo, kako bismo stigli do Doma“.
Dosadašnja obraćanja nadležnima su, uglavnom rezultirala prebacivanjem lopte sa jednog na drugog, jer polovina puta teritorijalno pripada gradu Leskovcu, odnosno Jablaničkom okrugu, a ostatak je na teritoriji Vladičinog Hana i Vranja:
„Hansko putarsko preduzeće je jedne godine, kažu, sredilo čitav put, do crkve u Čukljeniku, „Srbijašume“ su se uključivale u uređenje, Vojska takođe, ali nema kontinuiteta, pa urađeno ne potraje dugo. U razgovoru sa ljudima iz Ministarstva sam saznao da je novac pre par godina za trajnije rešenje bio opredeljen, ali do realizacije nije došlo. Takođe, prema poslednjim informacijama, nema ni reakcije grada Leskovca na dopis Ministarstva. Mi, iz PD „Kukavica“ smo ponudili kompletnu logistiku, pozitivne su reakcije meštana Čukljenika na inicijativu i verujem da bi se i oni uključili. Obezbedili bismo smeštaj u Domu za ekipe putara, koji smo, takođe zajedničkom akcijom sa građanima renovirali, preuredili i pripremili za korišćenje“.
Naravno, dobro bi došla i pomoć ljudi lokalpatriota i ljudi koji vole Kukavicu.
„Zahvalni bismo bili kada bi neko obezbedio kanalice za prihvat atmosferskih voda. Time bi veliki deo problema bio rešen, a ne bismo strepeli od odrona i klizišta, koja su na nekim deonicama gotovo odnela put. Tako obezbeđen i tucanikom nasut put mogao bi da podnese i vejavice i topljenje snega. Inače, kao što sam već rekao, sa prvim snežnim padavinama gotovo svaki saobraćaj od podnožja do vrha zamire, jer je put potpuno neprohodan“.
Nikola veruje da će pokrenuta akcija dobiti pozitivan epilog:
„U toku su pripreme za postavljanje sistema za centralno grejanje u Domu „Preka voda“. To znači da će svi koji požele da par dana provedu na planini i tokom zime moći da dođu i uživaju u predivnoj prirodi. S druge strane, ukoliko se put ne čisti i ne održava, do gore ne može niko. Kukavica je biser, rezervoar čistog vazduha, prirodni rezervat bogat florom, faunom i, što je najvažnije, vodom. To je bogatstvo i moramo ga sačuvati za generacije koje dolaze i koje će ovu planinsku lepoticu juga Srbije, tek zavoleti“, zaključuje Nikola Milović.
S. Stojiljković
