Rezultati istraživanja koje je predstavila nevladina organizacija „Partneri Srbija“ pokazali su da su institucije u Srbiji među najzatvorenijima u regionu, a da je pandemija koronavirusa dodatno uticala na smanjenje transparentnosti organa vlasti, posebno kada je reč o javnim nabavkama medicinske opreme i materijala.
U Srbiji je monitoring sproveden na uzorku koji čine Narodna skupština, Vlada, pokrajinska Skupština i Vlada, 21 ministarstvo i 44 organa uprave.
Organi uprave svih država su tradicionalno najzatvoreniji, i u ovoj kategoriji Srbija ima najlošije rezultate, pa organi uprave iz uzorka zbirno ispunjavaju 31 odsto indikatora, dok najbolje rangirani, organi uprave Severne Makedonije ispunjavaju oko 42 odsto svih indikatora.
Srbija zauzima poslednje mesto sa procentom od 38 odsto i kada se posmatra otvorenost vlada četiri države. Prvoplasirana Vlada Severne Makedonije ima 82 odsto.
Sve države ovde su prilično izjednačene kada se radi o ispunjenosti indikatora, jer najlošije rangirana država, BiH, ispunjava 38 odsto, Srbija je ocenjena sa 37, dok najbolju ocenu ima Severna Makedonija, oko 58 odsto ispunjenosti indikatora.
“U oviru Regionalnog indeksa otvorenosti mreža nevladinih organizacija: Centar za demokratsku tranziciju (Crna Gora), Zašto ne? (Bosna i Hercegovina), Fondacija Metamorfozis (Severna Makedonija) zajedno sa Partnerima Srbija, sprovodi godišnja istraživanja o otvorenosti institucija izvršne i zakonodavne vlasti u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji. Monitoring je prvi put sproveden 2017, i od tada se redovno sprovodi”, navodi se u saopštenju.
(Ne)transparentnost javnih nabavki tokom pandemije
Trend smanjenja nivoa transparentnosti pokazale su i analize javnih nabavki medicinske opreme i materijala tokom pandemije koronavirusa.
Tako su medicinske ustanove češće pribegavale pregovaračkim postupcima bez javnog poziva koji su manje transparentni, pozivajući se na hitnost situacije izazvane pandemijom.
Česti su bili i postupci sa jednim ponuđačem, čak i situacijama kada je na tržištu postojao veći broj subjekata koji su mogli da daju ponudu naručiocima, naveli su učesnici konferencije “Transparentno ka većoj odgovornosti institucija“, koja je organizovana u okviru projekta “Tajnost u oblasti javnog zdravlja”.
Kako se navodi u saopštenju sa skupa, iako je u periodu pre pandemije zaključenje okvirnog sporazuma sa samo jednim dobavljačem bio izuzetak, u javnim postupcima analiziranih javnih nabavki materijala za održavanje čistoće i sanitetskog i medicinskog potrošnog materijala za potrebe kovid bolnice u Kruševcu, čak 54 odsto njih okončano zaključenjem okvirnog sporazuma sa samo jednim privrednim subjektom.
“Medicinske ustanove nisu adekvatno vršile ni analizu tržišta, pa su očigledne i razlike u cenama iste vrsta dobara nabavljanih od strane različitih ustanova, kao i razlike u procenjenim i ponuđenim, odnosno ugovorenim cenama”, dodaje se.
Kao najdrastičniji primer navode se tenderski postupci u UKC Niš.
