Kiseliš

Koje ćeš spopadnuo nas nekakav Lucifer, takoj ga krstili onjija što pogađav kvo će vreme bude jutre. Doduše s’d svaki mož da pogodi kvo će bude. Isto ko i jučer i ko pre onaj mesec. Vruće da iskočiš iz rođenu kožu. Džaba jer naš narod kazuje da se iz ove kože ne može, a kad ne može, ćuti i znoji se.

Nego, nešto se mislim, neje nas pogodija samo jedan Lucifer, kako ja vidim ima gi poviške. Što u muški što u ženski oblik. Koje ćeš savremeno doba pa se razmnožavaju prostom deobom. A da se delele dele se, a bogme i sami uzimaju kolko stignu. Ako ne daj bože nekog od nji i uvativ odma se javi da gi zaštiti, onaj glavni Lucifer li je Bog li je, kuj će ga znaje. Radi k’o Lucifer, a postavlja se ko Bog, pa ti ajd’ s’vati koje je on u stvari.

Ono istina onija što puniv džepovi u njega gledaju ko u Boga i redovno posećuju sve njegove besede, koje narod može bolje da razbira. Sad kolko toj narod stvarno razbira ne se znaje. Znaje se toj da on sve znaje i u sve se meša pa ga mož krste i začin L. Ovoj L bi moglo da bude ko onaj litijum što spada u najzdrav metal u svemir. Tolko je dobar da ga mož’ mažeš na leb i jedeš s alevu pariku i sol. Tam kude ga najviše ima ga zbog njegove silne pozitivne osobine vikav i jadavit. A i kako mož drukčije da ga krste kad onoj Luciferovo društvo ’oće da ih ojadi i udavi s’m da se u Nemačku voziv električna kola. Kakva li su toj kola kuj će ga znaje? Ja sam čuja za električnu stolicu, pa pretpostavljam da takve četiri ture u kola i takoj se voziv, ekološki. Toj što nema sila da ih ugasi nekoj, ako se ne daj bože upaliv neje tolko neki problem. Mora li pa svaki požar da se ugasi, neki se gasiv i sami od sebe.

Mi u Leskovac teško da ćemo da primetimo i avtobus kad izgori, posle onoj u Nevenu. Požari su ionakoj pojava ko i svaka druga, a toj što se vide i osećaju je samo njino propratno dejstvo.

Narod ko narod zapuši nos i uši i pravi se zaulav, ko da je napolje čis’ kiseonik. Nos zapuši da mu ne smrdi, a uši da ne čuje kakav vazduh vidi i diše. Ovoj za zapušuvanje na uši i nije neophodno, jer nadležni organi ionakoj mutuju i ništa ne kazuju. Valjda su čekali da im neko kaže šta misle i kakvo je stanje. Za maler ga nemaše i onaj što vedri i oblači u Leskovac. Valjda se čovek sramuje od tolku pažnju i brigu o ekologiji. Ovakoj se narod nagutaja nekakve xy čestice, al’ bitno je da neje gutaja onej što se mere svakodnevno i koje su na svu sreću bile ispod granicu na dozvoljeno. B’š  me začudi što vazduh beše čist, al’ se seti da na plus 35 nikoj ne loži šporet pa ih tej čestice ionakoj nemav.

Ovaj požar je bija ko generalna proba za Roštiljijadu. Razni dimovi, mirisi i prašina kombinovani s plus 35 s’d izgledaju ko ozon i domoroci gi ič ne primećujev. S’d im toj pesma, Postali imuni. Onija, koji nesu, će si zaglave na plućno, kuj će predvidi puteve gospodnje, osim onog što i’ pravi. A i on trenutno zauzet traži farbu da gi ofarba, jer je svu potrošija za farbanje na glasači, što ga  bolje razumevaju. Razbiraju ga posebno zbog grafički prikazi i bajke za laku noć i naprednu budućnost, za njihovu decu.

Sve u svemu Lucifer i društvo ne odustaju i neće još da ni manu, kako ja vidim, zatoj kupujte papriku, varite ajvar i zapušujte nos i uši. Ne se znaje kakva će zima da bude.