Individualna ložišta su najveći izvori zagađenja vazduha u zimskom periodu, ali za ovaj problem u Leskovcu ne postoji rešenje. Ovo su priznali stručnjaci koji su izradili Kratkoročni akcioni plan za zaštitu vazduha na teritoriji grada Leskovca, a koji je pre nekoliko dana objavljen na zvaničnom gradskom sajtu.
Kako se u njemu navodi, geografski položaj Leskovačke kotline i provetravnje koje u gradu nije zadovoljavajuće, dovode do spuštanja zagađujućih materija (čađi) u nižim slojevima i svako tada može osetiti nepovoljan uticaj ovakvog zagađenog vazduha.
“Na mrežu, od preko 12 km, priključeno je ukupno 325.753 m2 površine, od čega je 108.200 m2 poslovnog i 217.553 m2 stambenog prostora ili 3950 stanova (što iznosi 54,98% od ukupnog broja stanova ili manje od 10% od ukupnog broja domaćinstva u Leskovcu), a u preostalim stambenim jedinicama za zagrevanje se koristi drvo, ugalj i električna energija. Većina većih ložišta su uglavnom locirana u samom gradskom jezgru. Nemoguće je uticati na izbor domaćinstava na način grtejanja, jer on umnogome zavisi od finansijskih mogućnosti. Zato je vrlo teško, gotovo nemoguće odrediti bilo kakvu kratkoročnu meru (naročito se odnosi na kontrolu) za smanjenje aerozagađenja”, navodi se u Kratkoročnom akcionom planu za zaštitu vazduha na teritoriji grada Leskovca.
Desetak stručnjaka koji su radili na njegovoj izradi, a čija imena su ispisana na samom početku izrađenog plana predlažu sledeće mere:
“Vršiti stalno upozorenje putem medija i drugim elektronskim putem na opasnost od zagađenog i jako zagađenog vazduha; podsetiti i ujedno apelovati na domaćinstva koja koriste čvrsto gorivo za zagrevanje (prema mogućnostima)pripreme ogrev nekoliko meseci pre početkea grejne sezone (zbog sušenja, jer se i kalorijska vrednost tako pripremljenog drveta povećava, a prilikom sagorevanja u većoj meri se smanjuje koncentracija zagađujućih materija; potrebno je podsetiti građane da čiste i održavaju svoje grejne uređaje (pre i i u toku korišćenja), da očiste ložišta (pre početka, a po potrrebi i u toku grejne sezone); upozoravati da us vojim grejnim uređajima koriste samo pripremljen ogrev, ali ne i karton, papir, plastiku i drugu vrstu otpada koju stvaraju u domaćinstvu, već da ovakav otpad odlažu u kante za otpad i/ili kontejnere; preporučivati (važi i za privredne subjekte) da u skladu sa mogućnostima pređu na neki drugi vid zagrevanja (prirodni gas, električna energija i dr.) ili priključivanje na toplovodni sistem grejanja”.
U planu se posebno ističe da se podaci iz monitoringa koji vrši grad ne dobijaju na dnevnom nivou, već 15. u mesecu za prethodni mesec.
“Dakle, u gradu monitoring vazduha se ne vrši pomoću automatske merne stanice, tako da se stanje kvaliteta vazduha čeka, kao i izveštaj koji se dostavljaj do 15. u mesecu za prethodni mesec. Ovo je veliki nedostatak u pogledu pružanja informacije o kvlitetu vazduha u realnom vremenu. S obzirom na osnovne izvore zagađenja potrebno je sprovođenje mera koje bi mogle da dovedu do smanjenja koncentracije zagađujućih materija u vazduhu (prvenstveno čađi i azot dioksida), kao osnovne polutante koji narušavaju kvalitet vazduha u Leskovcu”, navodi se u ovom dokumentru.
Grad Leskovac pokrenuo je proces postavljanja automatske merne stanice u naselju Dubočica i to na predlog Udruženja građana “Tim 42”, ali ona još uvek nije postavljena.
NAVODI OPOZICIJE
U samom planu navodi se i to da je povećanje saobraćaja još jedan bitan elemenat zagađenja vazduha.
Narodni poslanik Nebojša Cakić iz opozicione Grupe građana „Za Leskovac – Zajedno“ podseća da je iz ove grupacije nekoliko puta upozoravano da se pod hitno moraju preduzimati mere za smanjenje zagađenosti, ali da niko u gradskoj vlasti nije imao želju da sasluša njihove predloge.
“Tražili smo da pod hitno toplana u Dubočici pređe na gas, takođe smo iznosili ideju uvođenja besplatnog gradskog prevoza koji bi dodatno smanjio auto zagađenje, zahtevali smo da se što pre pronađe rešenje za priključenje domaććinstava na gasovodnu mrežu sa najpovoljnijim uslovima… Nemanje sluha za naše predloge, direktna je posledica onoga što nam se dešava, a to je da ćemo se na kraju svi kolektivno razobelti zbog nezdravog vazduha. i neko zbog toga mora da bude odgovoran”, zaključuje Cakić.
BOLNICA, ZDRAVLJE I TOPLANA
Interesantno je i to da se, pored gradske „Toplane“ u ovom planu kao najveći zagađivači u prethodnim godinama izdvajaju Opšta bolnica Leskovac, fabrika lekova „Zdravlje“ i leskovačka „Mlekara, uz napomenu da su tabelama prikazani rezultati merenja operatera po godinama, a sa kojima raspolaže Gradska uprava grada Leskovca, Odeljenje za zaštitu životne sredine.
„Napominjemo da u tabelama nismo naveli granične vrednosti emisije (GVE) za zagađujuće materije, jer u većini dobijenih Izveštaja nisu navedene, već se pozivaju na zakonska i podzakonska akta koja su važeća u trenutku izrade Izveštaja. U svakom Izveštaju se u zaključku navodi da predmetni operater nije prekoračio dozvoljene GVE za zagađujuće materije koje se prate“, navodi se u ovom dokumentu.
Inače, deluje da je Kratkoročni akcioni plan za zaštitu vazduha na teritoriji grada Leskovca bez konkretnog plana i predloga rešavanja problema koji direktno sve više utiče na zdravlje njegovih stanovnika.
Kako jedina konkretna mera predlaže se pošumljavanje.
Ceo Kratkoročni akcioni plan za zaštitu vazduha na teritoriji grada Leskovca možete pročitati OVDE.
