Nakon što su pripadnici Uprave kriminalističke policije u utorak pre podne ušli u zgradu Rektorata Univerziteta u Beogradu, u okviru istrage o smrti studentkinje koja je 27. marta pala sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, studenti i građani okupili su se na protestu ispred sedišta Univerziteta.
Neposredno pre početka protesta došlo je do intervencije policije i potiskivanja okupljenih, nakon čega su zabeleženi incidenti i fizički sukobi između policije i demonstranata.
Kulminacija večeri usledila je oko 22 časa, kada se okupljenima obratio rektor Vladan Đokić, sa balkona Rektorata.
Njegov govor izazvao je snažne reakcije u javnosti, a ekonomista Branko Milanović ocenio je na mreži Iks da će „ući u antologiju, poput Gavrilovićevog govora iz 1914. godine“, uprkos tome što je, kako je naveo, ranije kritikovao opozicione pokrete.
U nastavku prenosimo govor rektora Đokića u celosti:
“Poštovani građani Srbije,
Danas u podne, pripadnici Kriminalističke policije ušli su u zgradu Rektorata Univerziteta u Beogradu. Bez prethodne najave. Bez jasnog pravnog obrazloženja. Bez poštovanja autonomije najstarije i najuglednije obrazovne institucije u Srbiji.
Zaplenili su kompjutere i resivere. Pretresaju kancelarije. Traže dokumenta.
A dok su to radili — režimska televizija je to prenosila uživo. Nisu došli da istraže. Došli su da ponize. Došli su da kažu svakom profesoru, svakom studentu, svakom građaninu: vidite šta se desi onima koji ne ćute.
Recimo jasno šta se danas desilo.
Jedna mlada žena je poginula u četvrtak. Tragedija koja zaslužuje dostojanstvenu, nezavisnu i temeljnu istragu. Univerzitet u Beogradu je odmah pozvao na takvu istragu. Pružili smo punu saradnju.
Umesto toga, dobili smo policijsku raciju pred kamerama.
Kompjuteri Rektorata ne sadrže nikakve informacije relevantne za istragu smrti jedne studentkinje na Filozofskom fakultetu. To svi znaju. Ali to nije poenta. Poenta je slika: policija u Rektoratu. Rektor pod istragom. Univerzitet na kolenima.
Ta slika je namenjena vama. Da se uplašite. Da pomislite: ako mogu ovo da urade Univerzitetu, šta mogu meni?
Ali pogledajmo drugu sliku.
Dok je policija ulazila na jedna vrata — studenti su dolazili na druga. Hiljadama. Spontano. Bez poziva partija, bez organizacije, bez autobusa.
Došli su jer znaju šta se dešava. Došli su jer je ovo njihov univerzitet. Došli su jer se ne boje.
To je prava slika današnjeg dana. Ne policija u Rektoratu. Već studenti ispred njega.
Vlastima koje su ovo naredile kažem sledeće:
Možete da uzmete kompjutere i resivere. Ne možete da uzmete istinu.
Možete da pretresete kancelarije. Ne možete da pretresete savest naroda.
Možete da pošaljete policiju. Ali za svaku patrolu koju pošaljete, doći će hiljadu studenata.
Šesnaest ljudi je poginulo u Novom Sadu. Niko nije odgovarao. Niko nije smenjivan. Nijedan resiver nije zaplenjen. Nijedna kancelarija nije pretresana.
Ali kada rektor stane uz studente — tada dolazi policija.
To vam govori sve što treba da znate o ovoj vlasti. Ne boje se kriminala. Boje se obrazovanja.
Studentima kažem:
Videli ste šta se desilo danas. Videli ste policiju u vašem Univerzitetu. Videli ste kamere kako to prenose kao da je to pobeda.
To nije pobeda. To je priznanje poraza. Kada vlast šalje policiju na univerzitet, to znači da je izgubila sve argumente. Kada pleni kompjutere umesto da odgovara na pitanja — to znači da nema odgovore.
Petnaest meseci ste stajali na ulicama. Na kiši. Na suncu. Na mrazu. Rekli su da ćete odustati. Niste. Rekli su da ste teroristi. Niste. Rekli su da ste strani plaćenici. Niste. Sada šalju policiju na vaš Univerzitet.
I nećete odustati ni sada.
Građanima Srbije kažem:
Ono što se danas desilo na Univerzitetu u Beogradu nije napad na mene lično. Ovo je napad na ideju da u Srbiji postoji bilo šta što vlast ne može da kontroliše. Univerzitet je poslednja institucija koja stoji uspravno. Zato su došli.
Ali Univerzitet ne stoji uspravno zato što ima zidove. Stoji zato što ima ljude. Profesore koji odbijaju da ćute. Studente koji odbijaju da se boje.
Građane koji odbijaju da zaborave šesnaest života iz Novog Sada.
Kompjutere i resivere mogu da odnesu. Ali ono što čini ovaj Univerzitet — čast, znanje, istinu — to ne mogu da stave u kutiju i iznesu iz zgrade.
O istrazi:
Univerzitet u Beogradu u potpunosti poštuje vladavinu prava. Podržavamo svaku zakonitu istragu. Ali ono što se danas desilo nema veze sa istragom. Imalo je veze sa zastrašivanjem.
Ponavljam poziv: tražimo nezavisnu, ukoliko je potrebno i međunarodno nadgledanu istragu okolnosti smrti naše studentkinje. Tražimo forenzičke stručnjake, a ne političke operacije. Tražimo istinu — ne kaznu za one koji je traže.
Međunarodnoj zajednici:
Danas je policija ušla na Univerzitet u Beogradu. To se prenosi uživo kao politički spektakl. Ovo nije istraga. Ovo je obračun sa slobodom mišljenja.
Pozivam univerzitete širom Evrope, Evropsku komisiju, Evropski parlament i sve koji veruju u akademsku slobodu — da se oglase. Danas Beograd. Sutra bilo koji drugi univerzitet u Evropi koji se usudi da stane uz svoje studente.
Završiću onako kako sam počeo — sa istinom.
Ova vlast ne napada Univerzitet zato što smo učinili nešto loše.
Napada nas zato što smo učinili nešto dobro.
Stali smo uz studente. Stali smo uz istinu. Stali smo uz Srbiju.
I to ćemo nastaviti da radimo. Sa resiverima ili bez njih.
Nije u zlobi, u znanju je moć.”
Ovaj govor već je ocenjen kao jedan od najznačajnijih javnih istupa akademske zajednice u novijoj istoriji Srbije.
