Skupštinski Odbor za zaštitu životne sredine usvojio je u načelu Predlog Zakona o biocidnim proizvodima i predlog izmena Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, koji znače usklađivanje sa standardima EU i postojećim zakonom o Zaštiti životne sredine.
Izmenama će se, kako je objašnjeno, regulisati izdavanje integrisanih dozvola i vremenski rok za tranzicioni period sa EU, koji je istekao 31. decembra 2020, međutim, narodni poslanik iz Leskovca (JS) Nenad Filipović smatra da će njegova realizacija biti veliki problem, pre svega zbog nedostatka kadrova.
“Prvi problem vašeg ministarstva jeste kadrovska struktura. I vi sami kažete da, ali ne samo vi, da imate problema sa kadrovima, ovde u Skupštini su dolazili i mnogi drugi iz ministarstva sa kojima smo razgovarali o tome da takođe poseduju velike kadrovske probleme, kao i Agencija za energetiku i druge agencije koje su imale probleme i tu treba spomenuti da mi određene kadrove iškolujemo, i učimo, koji treba da budu sa iskustvom i kad dođe „prelazni period“ onda odu tamo gde su bolje plaćeni. Vaše ministarstvo, doduše, ima jedan zabrinjavajući problem, zato što vi u samom izveštaju kažete da imate četiri sistematizovana radna mesta u oblasti poslovanja i izdavanja integrisanih dozvola i to tri sa visokom stručnom spremom, jedan sa srednjom stručnom spremom, pri čemu takođe kažete da zaposleni još uvek nemaju razvijene dovoljne veštine u pisanju dozvola i ti kadrovi koji su tu treba normalno da imaju određeno iskustvo koje se stiče godinama. Što se tiče same Evropske unije tu tri do četiri dozvole, jedan dobar pisac ovakvih, iskusan pisac ovakvih dozvola uradi godišnje tri do četiri takve dozvole, što znači, kada preračunamo kod nas, trebalo bi da imate najmanje 17 uposlenih, ali 17 iskusnih pisaca dozvola, tako da, ne znam samo na osnovu čega smo došli do ove brojke 2024. godine da ćemo to rešiti”, kazao je u utorak na Skupštinskoj raspravi Filipović.
On je upozorio da su izmene ovog zakona su samo terminološke, a ne i suštinske.
“izmene ovog zakona govore samo o tome da se produžuje rok onim operaterima koji nisu uspeli da dobiju integrisane dozvole. Prvo, treba da vidimo ko treba da dobije integrisane dozvole. To su u stvari velike kompanije, veliki zagađivači, tj. najveći zagađivači životne sredine i koji su trebali apriori da budu sposobni da imaju i kadrovska rešenja, finansijska sredstva itd. da reše ove zadatke, s obzirom da su priprema i obrada zahteva za integrisanu dozvolu veoma zahtevan postupak gde je potrebna ozbiljna priprema i angažovanje stručnih kadrova. Integrisanom dozvolom ovi operateri bi pokazali da su primenili sve neophodne mere zaštite životne sredine i ove dozvole bi obezbeđivale sveobuhvatnu zaštitu i zemljišta i vazduha i vode. Na kraju da vidimo ko su ti veliki operateri. Vi ste ovde dali 227 operateri razvrstanih u određene sektore. Jedan od tih sektora i prvi zagađivač jesu energentski sektori gde imate 30 postrojenja i to su uglavnom termoelektrane. Zatim imamo proizvodnju i preradu metala – 21 postrojenje. Tu nema potrebe komentarisati. Mineralna industrija – 29 postrojenja, i to su uglavnom postrojenja koja se bave proizvodnjom keramike, cementa itd. Upravljanje otpadom – devet postrojenja, farme živine i svinja”, nabrajao je Filipović.
On je podsetio da je do sada izdato 46 integrisanih dozvola.
“To je oko 20% od ukupno 227 postrojenja i vi kažete da ćemo u naredne tri godine dati još oko 180 tih integrisanih dozvola, to znači godišnje po 60 dozvola da bi se ispunio taj cilj. Ako mi znamo da od 2004. godine je počeo zakon da se primenjuje, do 2011. godine, od 2011. godine, da obračunamo, do sada 46, to znači nekih četiri do pet dozvola koje se izdaju godišnje. Tako da, ne znam, imamo, vidim, veliki problem. Znači, to je veliki problem”, naglasio je on.
Inače, Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) upozorio je da je predlog izmena Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine bez javne rasprave upućen Skupštini Srbije na usvajanje.
U saopštenju se podseća da je prvim izmenama zakona iz 2015. godine rok za izdavanje integrisanih dozvola, kojima se operateri postrojenja – veliki zagađivači obavezuju da poštuju visoke standarde zaštite životne sredine, pomeren na 31. decembar 2020. godine.
ERI smatra da nijedno produženje roka neće uroditi željenim plodom i doprineti zaštiti ljudi i životne sredine.
„Sve dok se Vlada Srbije vodi ovom logikom i daje operaterima dodatni prostor da ignorišu domaće zakone i propise, ti zagađivači se nikada neće osećati obavezanim bilo kakvim dozvolama. Isključivo će, verujemo, primena postojećih propisa staviti javni interes iznad privatnog i doprineti zdravijoj životnoj sredini za sve građane ove zemlje“, navodi se u saopštenju.
Institut je najavio da će nastaviti da pomno prati proceduru nove izmene Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine.
Ako stepropustili...
