Da je život nepredvidiv i da sudbina često zatvori jedna, da bi potom otvorila druga vrata, na svojoj koži je nedavno osetila mlada Leskovčanka Marija Šćepanović. Razočaranje zbog eliminacije iz jednog od najprestižnijih kulinarskih takmičenja na svetu, ubrzo je zamenilo oduševljenje ponudom koja je stigla iz ekskluzivnog restorana u Beogradu.
Kada upoznate Mariju, ne znate odmah kako da je definišete, jer je ona sve-osim jednostavna. Ova tek punoletna devojka crta, vaja, slika, peva, svira violinu, tetovira, ali najviše voli da radi ono za šta se nije školovala, već se, kaže, jednostavno rodila- kuvanje.
Nakon stroge audicije i nekoliko selekcionih krugova u kulinarskom takmičenju “Masteršef Srbija“, talentovana Leskovčanka je svojom kreativnošću, inovativnošću i smelošću zadivila žiri, koji je, ipak, odlučio da je ne uvrsti u top 16, uz komentare da je poslužila vrhunsko jelo, da je vrlo nadarena i maštovita, te da joj je mesto u profesionalnoj kuhinji.
„Bila sam zatečena, jer sam verovala u sebe i ono to sam servirala žiriju. U tom momentu, jedino sam čula da ne prolazim dalje, zbog čega sam se osećala kao da mi se srušio čitav svet. Znate, kad nešto puno želite, trudite se da to dosegnete i uvereni ste u uspeh, a ipak vam se planovi ne ostvare, razočarenje je ogromno. Ja sam i pokazala koliko mi je teško i nisam mogla da zadržim suze. Tek sam kasnije, premotavajući film u svojoj glavila, shvatila da sam, u stvari, dobila odlične komentare, pa sam bila u još većoj konfuziji“, priseća se Marija.
Ni sama ne zna, kaže, kako je preživela naredni dan, a onda se, kao grom iz vedra neba, dogodio poziv.
„Mnogo iznenađenja sam doživela u nekoliko dana, a ovo je bilo definitivno najlepše. Dobila sam ponudu da radim u jednom ekskluzivnom finedining restoranu na Novom Beogradu, koji neguje nesvakidašnje ukuse, ali je sve preukusno i divno prezentovano. Odmah sam se pronašla, jer ja obožavam da spajam nespojivo, da eksperimentišem, da izlazim iz standardnog kulinarskog klišea i svemu dam lični pečat. Mislim da sam na pravom mestu i verujem da ću ovde moći mnogo da naučim i da se na najbolji način profesionalno izbrusim“, ističe ona.
I mogli bismo reći da je Marija na dobrom putu da ostvari svoj san, jer je oduvek volela da kuva.
„Počela sam najpre da kuvam za dvojicu mlađe braće, a onda i za roditelje. Ipak, nisam sebe zamišljala u ulozi kuvara, ali je jedan odlazak u Beograd, na koncert, sve promenio. Drug mi je ponudio posao u kuhinji, a ja prihvatila. Umesto par dana, ostala sam 18 meseci. Bilo je teško, ali je to jedan od najlepših perioda u mom životu. Impresioniralo me to što taj restoran nije tražio profi kuvare, već amatere, koji su talentovani i žele da uče. Napredovala sam i, nakon pola godine, dobila priliku da učestvujem u sastavljanju menija, što je za mene bila ogromna čast“, dodaje.
Ova tek punoletna devojka, završila je umetničku školu, pa, osim gastronomije, svoja interesovanja vezuje za različite vrste umetnosti. Ona vaja, slika, tetovira sebe i druge. U slobodno vreme peva, tačnije repuje, svira violinu.
„Završila sam i Nižu muzičku školu, pa sam jedno vreme planirala da se bavim muzikom, ali je sve otišlo u drugom pravcu. Danas je to samo hobi, a sebe vidim i zamišljam kao šefa kuhinje. Nije stvar samo u pripremi hrane, već, pre svega u idejama, a ja ih imam milion. Najviše volim da pravim kolače, one starinske, ali na svoj način. Već sam mnoge od poznatih tradicionalnih poslastica uspešno ‘preobrazila’ u moderne i ukusne zalogajčiće“.
Još jednu veliku želju ima Marija i radi na tome. Volela bi da napiše svoj kuvar sa receptima, kojima je dala lični pečat. Nema sumnje da će u tome uspeti, jer vreme i nesvakidašnji talenat za kulinarstvo, svakako rade za nju.
S.Stojiljković
Ako stepropustili...
