Prema poslednjem izveštaju Reportera bez granica Srbija zauzima 79. od ukupno 180 mesta, kada je sloboda medija u pitanju. Iako je ovo napredak u odnosu na prošlu godinu, naša zemlja nalazi se u kategoriji „problematičnih“ zemalja. Urednica emisije „Pravi ugao“ na Radio Televiziji Vojvodine Ljubica Gojgić smatra da se za svoju slobodu moraju boriti sami novinari, ali da je neophodna i pomoć društva koje mora da uvidi značaj novinarstva.
Sa jedne strane male plate, a sa druge pritisci i pretnje. Gledano iz svih aspekata pozicija novinara je jako teška, kaže dugogodišnja novinarka Ljubica Gojgić za mediareform.rs.
Kako navodi, novinari rade ili za honorar sa jako malom nadoknadom, ili su u stalnom radnom odnosu sa malim platama. Otežavajuća okolnost je što i njihov status često zna da bude i neopravdano nedefinisan. Sa druge strane, pritisci velikih moćnika, bili oni političari, tajkuni, biznismeni ili neke druge interesne grupe su takođe sveprisutni.
“Novinari moraju da se bore za svoj položaj, oduprujući se pritiscima, ali i čisteći svoje redove od onih koji nisu novinari i koji devalviraju novinarstvo kao profesiju”, navodi ona.
U toj borbi i samo društvo treba pomoći i doprineti, za početak, razumevanjem bitke koju novinari vode.
“Ne može društvo da opstaje ukoliko nema dobrog i kvalitetnog novinarstva. Ne može ni društvo da se razvija u pravom pravcu ako nije informisano. Jednostavno, ne možete da izaberete nešto ukoliko o tome ne znate ništa. Novinar je tu da vam pomogne da saznate pa da onda pravite neki izbor”.
U objektivno i slobodno novinarstvo ulažu i građani, birajući šta gledaju i čitaju. Kako kaže, ne može društvo očekivati kvalitetno novinarstvo, dok na kiosku kupuje najjeftinije novine, jer su najjeftinije, iako krše sve moralne standarde i etički kodeks.
“Dakle i društvo mora da shvati da je važno da ima više od jedne ili dve dobre televizijske stanice. Da je važno da ima nekoliko dobrih dnevnih listova. Da je važno da opstanu nedeljnici i da jačaju lokalni mediji”, istakla je Gojgić.
Kako dodaje, nizak nivo slobode medija kod nas nije slučajan i bez zajedničke borbe nećemo se dugo pomeriti sa tog 79. mesta. A da bismo to učinili, veruje, potrebno je proširiti sliku van Beograda. Podseća da su u manjim sredinama javni funkcioneri još bahatiji i da se na novinare vrši još veći pritisak. Time se ugrožavaju njihove slobode, a nekada i životi.
“Borba novinara koji rade u lokalnim medijima je nešto što zaista zavređuje divljenje. Važno je da se u jednom gradu poput Niša informacije dobijaju iz snažnog lokalnog medija, bez obzira da li je on tradicionalni medij televizija, radio i novine ili je on neki važan portal. Nišlije moraju da podrže slobodu medija za novinare u Nišu isto kao što Novosađani moraju da podrže borbu svojih medija, Beograđani svojih, a svi zajedno borbu za slobodu medija u Srbiji”.
Kao problem ističe i to da se ne pruža dovoljna podrška novinarima koji rade na lokalu od strane onih koji rade za veće medije.
“Ne govorimo i ne dajemo dovoljno podrške mi iz velikih medija našim kolegama, koje pokazuju neverovatnu hrabrost, otpornost i upornost da se bave novinarstvom na lokalu kada bi mogli mnogo lakše i komotnije da se bave nekim drugim poslom”, kazala je ona.
Ako stepropustili...
