Ljudi javne reči danas obeležavaju Dan novinara Srbije, a lokalni kritički mediji ga dočekuju kao najsiromašniji u Srbiji.
Kako je samo pre nekoliko dana pisala Cenzolovka, mediji koji proveravaju informacije i tačno informišu građane nikad nisu bili važniji za građane i nikad nisu bili u gorem položaju.
„Poznato je da su upravo profesionalni, nezavisni mediji, iza kojih ne stoje velike korporacije, ujedno i najsiromašniji u Srbiji. Na konkursima za sufinansiranje medijskih projekata, bez obzira na njihov kvalitet, nisu omiljeni baš zbog svog kritičkog odnosa prema vlastima. Ne mogu da se oslone ni na oglašivače, pre svega zbog činjenice da brojne firme ne žele ili ne smeju da se reklamiraju u kritičkim medijima. U takvoj situaciji, da bi mogli da nastave da profesionalno rade, nužno razmišljaju o podršci svoje publike. Do sada je mali broj medija dobio pomoć”, navodi se na sajtu o slobodi medija.
Sa druge strane, “palanačko” novinarstvo nikada nije bilo u većoj krizi kvaliteta.
“Novinarstvo jeste u krizi i ne samo u ‘palanci’, jer se novinarstvom bave netalentovani i neobrazovani. Novinarstvom se danas može da bavi svako ko to poželi. Nažalost, talenat i obrazovanje nisu ulaznica za ovaj posao”, mišljenja je Nataša Đorđević, urednica portal Stav.Life iz Leskovca.
POVEZANO:
Leskovački novinari s početka 20. veka se okreću u grobu zbog današnjih vesti
Dan novinara Srbije ustanovljen je povodom 27. marta 1791. godine kada su izašle prve novine na srpskom jeziku „Serpskija povsednevnija novini“ (Srpske dnevne novine). One su u Beču izlazile skoro dve godine, dva puta nedeljno. Izdavači „Serbskija povsednevnija novini“ bili su Grci, braća Publije i Georgije Markides Puljo.
