Koliko nam nedostaju zanatlije, postaje jasno kada se dogodi neki kvar u stanu. Iz Srbije, osim stručnjaka, sve više odlaze na rad u inostranstvo i kvalifikovani majstori. S druge strane i Srbija je nekima zemlja u kojoj mogu da zarade više nego kod svoje kuće.
Prvi put je Sašu Stamenkovića na Aljasku poveo njegov avanturistički duh. Hteo je da poseti bar neki deo Amerike, dok je zarada bila na drugom mestu. Uslovi za rad su, kaže, bili dobri, ali teški. Smene su ponekad bile i do 18 sati, pa nije bilo mnogo vremena za obilazak i za zabavu.
„Slobodnih dana nema, jer sezona lova na losose traje kratko. Mora da se preradi sva riba koja se istovari sa broda, tako da vremena za zabavu nema, možda nedelju dana pre i posle sezone“, navodi Stamenković.
Čak 80 odsto naših ljudi, prema istraživanju Infostuda, polazeći u svet, očekuje nešto bolje – uslove rada, bogatiji društveni život, veću zaradu, prenosi RTS.
„Aktivno na tome radi svega 20-25 odsto ispitanika, ali da svo stečeno znanje posle dođu i primene u svojoj državi“, navodi Miloš Turinski iz Infostuda.
U inostranstvo najčešće odlaze visokoobrazovani, mada su u poslednje vreme tražene i zanatlije. Zbog toga i Srbija uvozi radnike, pa je samo u prvih mesec dana ove godine Nacionalna služba za zapošljavanje izdala oko 1.700 dozvola za rad strancima. U toku prethodne godine skoro 24.000 stranih državljana dobilo je ovu dozvolu. U Srbiju najčešće dolaze radnici iz Kine, Turske, Rusije, ali i Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske.
Saša Torlaković, predsednik Sindikata građevinaca na pitanje – zašto toliko ljudi dolazi ovde odgovara: Neće više naš radnik u visokorizičnom poslu, koji se zove građevinarstvo, gde mu glava zaista često visi o torbi kada je radi neke poziciji na gradilištu, neće da radi za 56.000 dinara, koliki je prosek.
Glavna ideja Zakona o zapošljavanju stranaca, usvojenog u decembru 2014. godine, jeste da se poboljša poslovna klima u Srbiji i olakšaju administrativne procedure, tvrde nadležni.
„To postaje neka nova normalnost. Odliv radno sposobnog stanovništva nas očekuje i u narednim godinama, samim tim mi već godinama unazad i uvozimo radnu snagu. Znači svet je postao jedno globalno selo gde radno sposobno stanovništvo može jednostavno da migrira iz lošijih razvijenijih zemalja u bolje razijene.
Radnici stranci koji su svoju bolju priliku našli u Srbiji, uglavnom rade kao zanatlije. Ipak, ima i onih koji ovde stvaraju porodice, postaju vlasnici nekretnina.
Što se tiče naših ljudi koji odlaze u inostranstvo, u poslednjih nekoliko decenija većina ih se ne vraća. Vraćaju se najčešće oni koji ovde imaju kuću ili stan ili su promenili planove.
